и у првих седам месеци ове године далеко је надмашила увоз робе из суседне нам државе. По тим подацима, Србија је у Хрватску у првих седам месеци извезла робу вредну 256,5 милиона евра, што је раст од 13,9 одсто у односу на исто прошлогодишње раздобље. Истовремено, хрватски извоз у Србију износио је 244,7 милиона, што значи да је био свега 0,2 одсто виши него лане.
Рачуница показује да је наша држава у првих седам месеци ове године у робној размени с Хрватском у плусу 11,8 милиона евра, док се хрватски плус, одржаван годинама, топи. Оно што је пре деценију и по било незамисливо, сада се догађа: у Хрватској се све више продаје роба из Србије. Такође, већој робној размени с Хрватском допринео је и долазак великих хрватских компанија „Агрокор” и „Атлантик група”, које овде на велико производе и ту робу извозе у матичну државу.
Економиста Жељко Ловринчевић с Економског института
у Загребу објашњава да је неспорно да се суфицит који Хрватска годинама има у робној размени са Србијом смањује.
– То је примарно последица „шетања” великих система, попут „Агрокора” и „Атлантик групе”, који тамо све више производе, док се на хрватском тржишту све више троше производи који се производе у Србији – оценио је Ловринчевић. – Велику улогу у томе има и јак хрватски туристички сектор јер он увози прехрамбене производе из Србије. У будућности треба очекивати наставак тренда раста увоза из Србије.
Подаци Државног завода за статистику Хрватске слажу се с подацима које је „Дневник” добио из Привредне коморе Србије, из којих произлази да је Србија у првој половини године комшијама извезла робу вредну 256,6 милиона евра, што је готово 14 одсто више него 2015.
Србија је у Хрватску највише извезла катодне цеви и секције катода – 8,89 одсто укупног извоза, електричну енергију – 3,24 одсто, сунцокретово уље – 2,91 одсто, моторни безнин – 2,38 одсто, балоне, боце, бочице и сличне производе од пластичне масе – 1,53 одсто, полиетилен специфичне густине мање од 0,94 – 1,39, затим полиетилен већи од 0,94 – 1,31, женске купаће костиме – 1,25, грудњаке и остали веш – 1,20 и погаче уљане и остале чврсте остатке од соје – 1,17 одсто.
У истом раздобљу из Хрватске смо увезли цемент портланд – 6,21 одсто, делове за седишта од осталих материјала – 4,87 одсто, уреу – 4,53, лака уља и производе за прераду – 4,33, препарате за ручно прање рубља и посуђа – 2,74, производе за исхрану – 2,49 , тестлајнер – 1,95, електричну енергију – 1,67, цигарете које садрже дуван – 1,61 и боце од обојеног стакла – 1,55 одсто.
Уколико се структура анализира по секторима, у овој години, кажу у ПКС-у, до раста је дошло код извоза хране и живих животиња, пића и дувана, сирових материја, хемијских производа, машина и транспортних уређаја, израђених производа сврстаних по материјалу, разних готових производа. Истовремено, код свих ових сектора дошло је до пада увоза.
У Привредној комори Србије истичу да у овој години у Хрватску највише извозимо рафинисани бакар, електричну енергију, јестиво уље од сунцокрета, полиетилен и женске купаће костиме.
Љ. Малешевић
Највећи српски извозници у Хрватску
Највећи српски извозници у Хрватску у првој половине године су: РТБ „Бор”, затим Група топионица и рафинација бакра РТБ Бор, НИС АД Нови Сад, ХИП „Петрохемија” АД Панчево, „Дијамант” АД Зрењанин, „Адријана текс” ДОО, „Викторија оил” АД Шид, „Горење” АД Ваљево, „ПЛЦ Интернегро” ДО Београд и „Бенетон Србија” АД Ниш. У исто време, највећи увозници хрватске робе су „Неџе Бенетон” ДОО Нови Сад, „Грамер систем” ДОО Алексинац, ХИП „Петрохемија” АД Панчево, „Алка трговина” ДОО Добановци, „МК комерц” АД Нови Сад, Предузеће „Подравка” АД Београд, „Атлантик брендс“ ДОО Београд, „Виндија” ДОО Лајковац, „Силбо” ДОО Београд и „Агроглоб” ДОО Нови Сад.
