Центар за припрему секундарних сировина с погоном за аутоматско сортирање пуштен је летос у пробни рад, а будући да је постројење изграђено у складу с најновијим европским стандардима, нема ширења неугодних мириса, прашине, као ни изливања отпадних вода. Иначе, ту сортирницу пројектовали су инжењери и стручњаци из “Снаге” и “Wcycle” института Марибора, а немачки “Штадлер” био је добављач опреме.
Из мешовитог комуналног отпада издвајају се корисни материјали, који се рециклирају и користе као секундарне сировине, што је и основни принцип кружне економије, а како је сортирница аутоматизована људи су ту да контролишу и управљају појединим технолошким фазама.
- Марибор је најбољи пример како се у пракси на нивоу града примењује циркуларна, односно кружна економија, а аутоматско сортирање мешовитог комуналног отпада у Центру за припрему секундарних сировина омогући ће да се више од половине третираног отпада додатно користи у процесу рециклаже - објаснио нам је Саша Лекић, директор компаније “Еколошки круг” која има потписан уговор о сарадњи и подршци с предузећем “Снага”.
- Основна идеја кружне економије је да се, пре свега, прави што мање отпада, те да се он по кућама сепарише, затим рециклира и поново врати назад у производњу, као и да се смањи број депонија. Крајњи циљ је “zero waste”, тј. да на крају уопште нема никаквог отпада.
Према речима нашег саговорника, грађани Марибора отпад у својим кућама разврставају у три канте, односно кесе, у црну одлажу мешовити комунални отпад, смеђа је за билошки и зелена за стаклену амбалажу. Својевремено су отпад раздвајали у пет, шест канти, међутим, сада је то сведено на три, па су самим тим за скоро 50 одсто смањени трошкови горива и амортизације камиона-смећара приликом сакупљања. Намештај, белу технику, акумулаторе, гуме, папир, картон, најлон, као и кабасти отпад грађани односе бесплатно у трансфер станице или еколошка дворишта којих има неколико на територији града, и ту се сакупља укупно 20 безопасних и 14 опасних фракција.
- Марибор је град који с околних 11 општина има око 150 до 160 хиљада становника - напоменуо је Лекић. - Ту се годишње генерише око 60.000 тона отпада, од тога око 35.000 мешовитог комуналног, око 5.000 тона био-отпада, исто толико папира, картона и амбалажног отпада и око 10.000 тона разног кабастог отпада. Отпимизација логистике, уз поновну употребу сировина и смањење коришћења фосилних горива и емисије штетних гасова, је једна од кључних ствари кружне економије.
Како нам је директор компаније “Еколошки круг” објаснио, сортирница је аутоматизована и има 2,5 километра покретних трака, с великим бројем сензора, магнета, вентилатора..., који разврставају око 250 фракција из мешовитог комуналог отпада.
Саша Лекић подсећа да нови ЕУ пакет закона о кружној економији уводи строжија правила за обрачун степена рециклаже, што ће помоћи бољем праћењу стварног напретка у складу са принципима кружне економије.
- Предвиђено је да до 2030. године сва произведена пластика буде 100 одсто рециклибилна - објаснио је Лекић - Поред обавезе одвојеног сакупљања, које већ сада постоји за папир и картон, стакло, метале и пластику, нове одредбе укључују и биолошки отпад и подстичу што виши степен квалитета секундарних сировина и њихову примену. Обавеза је да се успостави систем одвојеног сакупљања опасних фракција из комуналног отпада до 2022. године, биолошког отпада до 2023., а текстила до 2025. године.
- Сортирница или Центар за припрему секундарних сировина је у првој фази пројектован за рад у једној смени, као и да обезбеди 50 одсто сировина за поновну употребу - рекао је Саша Лекић и објаснио да ће све фракције из сортирнице, које се могу рециклирати, поново бити употребљене. - У другој фази преосталих 50 одсто, обезбедило би да се у коначном збиру више од 77 одсто мешовитог комуналног отпада рециклира, око 14 одсто одложи на депонију (тешка фракција) и око 9 одсто одлазило би у спалионицу (лака фракција).
Наш саговорник напоменуо је да би прва фаза требало да омогући смањивање трошкова сакупљања, одвожења и сортирања комуналног отпада за 30 до 40 одсто, док се у другој фази очекује да трошкови буду мањи за још додатних 30 одсто. Иначе, Марибор је затворио две депоније и из њих данас добијају био-гас од кога праве струју.
Осим Центра за припрему секундарних сировина и затварања депонија, још један важан корак на путу кружне економије у Марибору је и пилот пројекат “Урбаних вртова” (“Урбан Соил 4 Фоод”), у којем је “Снага” један од највећих партнера. Предвиђено је да се биолошки отпад користи за компостирање и да се на тај начин практично враћа у јавне паркове, зелене површине, али и баште у којима се узгаја поврће. Како нам је Саша Лекић објаснио, за тај пројекат, који је прошле године проглашен за један од најбољих у еколошком смислу, Марибор је од Европске уније добио око 3 милиона евра бесповратних средстава. Он напомиње да од Марибора, односно комуналног предузећа “Снага” сировине између осталих, купују и фирме из Србије.
- Идеја “Снаге”, и зато с њима и сарађујемо, је да нам пренесу своја знања и искуства на путу ка Европској унији - објаснио нам је директор “Еколошког круга” Саша Лекић и додао да су нам Словенци свакако ближи и с њима се боље разумемо него, на пример, са Швеђанима, јер смо ипак некад живели у истој држави. - Они су прошли све те неке фазе и приступне фондове Европске уније и отишли су далеко, а расположени су да нам пренесу своје знање и искуство, да и ми не би правили исте грешке као и они некад. И Словенци су некад правили депоније, али их сада затварају. Док постоје активне депоније нема затварања поглавља 27. Одлагање отпада на депоније или спаљивање можда јесте исплативије краткорочно, али не и на дуге стазе...
Јована Вукашиновић
