У организацији „РЖД Интернешнел“ - специјализоване грађевинске компаније, која је саставни део холдинга „Руске Железнице”, током четвородневне посете српски стручњаци су били у прилици да се упознају пре свега са центрима управљања саобраћајем у тој земљи, али и другим значајним елементима железнице, као што је Московски централни прстен (МЦП).
Приликом обиласка електровучне станице Андроновка, једне од пет која снабдева електричном енергијом линије кружне московске железнице, српским стручњацима је презентован начин управљања станицом, као и функционисање читавог система МЦП. Московски централни прстен је заправо надземна градска кружна линија којим су надлежни “примакли” пространу периферију велеграда градском центру и омогућили да Московљани који станују у удаљеним деловима, брже стигну до посла у центру, што је за вишемилионску руску престоницу од итекаквог значаја, истовремено с друге стране растерећујући остале видове железничког превоза. Овај надземни прстен шина уграђен је у мрежу градског шинског саобраћаја. На МЦП налази се 31 саобраћајни чвор за преседање са ког се може прећи у други јавни превоз.
Стотине реконструсаних километара пруге
Иза себе „РЖД Интернешнел” у Србији има завршену реконструкцију деонице пруге Београд – Панчево од 16 км која је подразумевала и изградњу и електрификацију новог другог колосека, две станице и два стајалишта, моста преко Тамиша од 242 метра, малих железничких мостова, три трафо станице, зграда за Ш и ТТ. Реконструисала је инфраструктурне објекте железничких пруга у дужини од 112 км у оквиру развоја Европског саобраћајног коридора 10, чиме је била обухваћена обнова колосека, 14 станица, шест стајалишта, 115 вештачких објеката и 68 путних прелаза. Радила је на прузи од Београда до Бара, и то на деоници Ресник – Ваљево дугој 77,6 км. Ту је обављена реконструкција земљаног планума, горњег строја колосека, тунела и 17 мостова, контактне мреже, Ш и ТТ система, као и ремонт свих инфраструктурних објеката дуж железничке руге, укључујући 10 станица. У оквиру подизвођачког уговора са шпанском компанијом АЗВИ , „РЖД Интернешнел“ је био ангажован на уградњи доњег и горњег колосека на Жежељевом мосту.
МЦП је постао неодвојив део сабраћајне инфраструктуре престоничког комлекса. До сада, од отварања 10. септембра 2016. године на Дан Москве, њиме је превезено више од 210 милиона путника и он је већ постигао циљ, који су неки стручњаци предвиђали да ће се постићи много касније, што само сведочи о ефикасности система. Само у првој половини ове године превезено је више од 70 милиона путника И то је за 20 одсто више него лане. Дневно се у просеку радним данима њиме превезе 400.000 људи. По овом прстену саобраћају композиције “Ласточка” прилагођене градској вожњи. То су возови у које може да стане више путника, са удобним распоредом седишта, широким пролазима, додатним држачима, местима за слабо покретне путнике, пролазима за бицикле…
Изградња вијадукта и тунела Чортановци
Компанија “РЖД Интернешнел” тренутно ради на деоници пруге Стара Пазова – Нови Сад дугој 40, 4 км. Пројекат је подељен на два дела. Први обухвата изградњу вијадукта од 3 км и тунела Чортановци са две цеви од по 1,1 км. Други део пројекта предвиђа реконструкцију, модернизацију и изградњу двоколосечне пруге од Старе Пазове до Новог Сада. Почео је у марту ове године и његова вредност је 247,9 милиона долара.
Приликом пуштања у рад МЦП, интервал између саобраћања возова у шпицу био је шест минута, да би сада он био скраћен и време чекања је 5 минута. По прстену радним данима пролази 177 парова возова “Ласточка”, а током викенда 150.
„РЖД Интернешнел” је компанија која пружа читав низ услуга и технологија у области железничке изградње – од почетне фазе пројектовања и израде пројеката до његове накнадне реализације по систему “Под кључ” у било којој земљи света. У Србији је присутна од 2014. када су отпочели радови на реализацији Уговора за изградњу и модернизацију инфраструктуре Србије. Резултат тог пројекта ће бити изградња савремене железничке инфраструктуре која одговара последњим захтевима за безбедност и повећање брзине кретања са 30 на 120км/час, а на појединим деоницама и до 200 км/час. Вредност тог уговора је 941 милиона долара од којих се 800 милиона долара финансира из државног извозног кредита који је Влада Руске Федерације одобрила српској Влади.
Текст и фото: Зорица Милосављевић
