Бања Термал у Врднику је пре неколико месеци добила нову директорку Тању Рајовић, која је тренутно на годишњем одмору па њену изјаву „Дневник” није могао добити, али смо од других надлежних добили уверавања да нема ни речи о приватизацији, као и да нико није долазио с идејом о куповини.
Претходни директор „Термала” Зоран Бошњак прошле године изјавио је за наш лист да није било речи о приватизацији и да би пре свега одлуку о томе требало да донесе Покрајинска влада, с обзиром на то да је та установа власништво Војводине. Уз то, како је тврдио, бања послује позитивно и из године у годину остварује добит и улаже велики новац у осавремењавање и нове понуде.
У каталогу о бањама и специјалним болницама некадашње Агенције за приватизацију, а сада Министарства привреде, наведено је да се Специјална болница за рехабилитацију „Термал” налази на јужној падини Фрушке горе, на надморској висини од 240 метара. Термална вода је константне температуре од 32,8 степени Целзијуса, што је сврстава у хипетермалне воде са широким спектром деловања на људски организам. Чист ваздух с великим процентом озона „Термал” сврстава и у ред ваздушних бања. Наведено је да је та установа у стопостотном власништву Војводине.
Треба подсетити на то да се та бања у Срему налази у портфолију Министарства за привреду и да је претходних година било речи и о њеној приватизацији. Наиме, у документу који је објавила некадашња Агенција за приватизацију налази се десет бања и специјалних болница у Србији које чека приватизација, али се после две године од тога одустало с образложењем да није могуће објављивање јавног позива због чекања коначног исхода судских поступака који се воде између Фонда ПИО Србије, као тужиоца, и специјалних болница и Републике Србије, као тужених, ради утврђивања процента власништва Фонда у имовини специјалних болница.
О потенијалним купцима врдничког Термала већ је писано па су се тако као заинтересовани инвеститори помињали и Филип Цептер и Миодраг Костић, али и немачка ЕЕС група и кинеска компанија Др Донг СА. Помињан је и Петар Матијевећ, као и неке компаније из Русије и с Кипра. Наводно су Костић и Матијевић желели да пазаре све војвођанске бање, а помињан је и могућу ортаклук међу њима. Сада се помиње ортаклук између Костића и Ане Ивановић, који би заједничким новцем Термал реновирали и уложили огромне своте и од већ добре бање направили још бољу, која би давала посебан допринос бањском туризму од којег су неке наше суседне државе направиле добар посао.
Тако је било све до пред крај прошле године, када је Влада Србије наложила Државном правобранилаштву, Републичком фонду ПИО и Републичком фонду за здравствено осигурање да до 9. јануара ове године окончају све судске спорове око власништва над бањама. Тада је речено да ће, пошто се они заврше, бити одлучено о томе по којем моделу ће се продати десет бања, међу којима и Термал у Врднику.
Министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић најављивао је за ову годину прве успешне приватизације или стратешка партнерска за бање, тврдећи да за то има заинтересованих. Државно правобранилаштво је почетком године одржало низ састанака с представницима Фонда ПИО, као и РЗФО-а и урадило свој део посла. Договорено је да се иде на судска поравнања и каква ће она бити, и тада је оцењено да је остало још само да за заврши технички део посла. Међутим, од најављене приватизације десет бања још нема ништа, или барем о томе јавност није обавештена, иако се очекивало да ће после првог месеца ове године тај поступак бити брз јер ће се отклонити највећи проблем с имовинскоправним споровима. Иначе, на списку за приватизацију су специјална болница Бујановац, бања Ковиљача, Нишка бања, Златибор, Сокобања, Рибарска бања, „Меркур” у Врњачкој бањи, „Гејзир” у Сијаринској бањи, Институт за лечење и рехабилитацију у Нишкој бањи и „Термал” у Врднику.
Љ. Малешевић
