Цена гаса са порезом биће од маја 4,55 динара по киловат сату, а Бајатовић каже за Таnjугу да ће сам енергент, без неких додатних пратећих трошкова који морају да се урачунају, бити око 41,6 динара по кубном метру, а за индустрију око 46 динара плус трошкови.
Ако бисмо гледали тренутну цену на ТТФ гасној берзи и ако гледамо које количине имамо из нафтне формуле, на основу чувеног договора између председника Вучића и Путина за две милијарде гаса годишње, по нафтној формули која је сада око 330 долара за 1.000 кубика гаса, и ако гледамо да на берзи можда остатак можемо да набавимо по третнутно неких 500 долара, али ће касније сигурно бити виша цена - ми очекујемо да можда можемо доћи у зону да субвенције које се захтевају могу бити минималне, навео је Бајатовић.
Додаје да ће у том случају у Србијагасу видети колико треба да буде наредно поскупљење гаса.
Тренутно не могу да вам кажем колико. Од 1. маја иде поскупљење 10 одсто, као што смо најавили. Вероватно тамо пред почетак грејне сезоне, од 1. октобра, када сагледамо које количине смо купили и колико нас коштају залихе, шта је влада спремна да субвенционише - у том моменту ми у Србијагасу можемо да дамо неку рачуницу колико би требало да буде поскупљење, да ми будемо на нули, то је домаћи задатак, истакао је Бајатовић.
Дакле, до краја године да нема више ни субвенција, али да нема више ни зараде Србијагаса, рекао је он и нагласио да је то циљ за ову годину.
Бајатовић је напоменуо да су значајно пале цене гаса, четири до пет пута, на берзи и изразио очекивање да неће више бити онаквог поремећаја цена, па да као пре гас кошта 3.000 долара за 1.000 кубика гаса.
То се неће десити, али неће ни да буде по 150 или 200 долара као што је то раније био случај. Дакле морамо да рачунамо на тако нешто, морамо да имамо неко здраво пословање и морамо да знамо колико пара можемо да узмемо из буџета. Све што потроши Србијагас, толико мање ће вам отићи на школе, болнице, плате у јавном сектору, пензије и друго, казао је Бајатовић Танјугу.
Навео је да би тако било реално да Србијагас ове године буде на некој врсти "нуле", то јест да однос куповне и продајне цене гаса буде такав да Србијагас није у губицима и да му нису потребне даље субвенције.
То је циљ и оно што би требало да буде урађено, додао је Бајатовић.
Србијагас и мађарски МВМ оснивају заједничку фирму у Србији
Генерални директор Србијагаса изјавио је да ће то предузеће и мађарска државна електропривреда МВМ основати заједничку фирму у Србији, на основу договора о заједничком наступу у региону, као и да ће Србијагас отворити представништво у Будимпешти.
Бајатовић је рекао Танјугу да наша земља у Мађарској има тренутно ускладиштено око 200 милиона кубних метара гаса, као и да је уговор о складиштењу гаса у тој земљи за потребе Србије продужен до маја следеће године.
Тамо ћемо сигурно утиснути додатних 100 милиона кубних метара гаса, а можда ћемо извршити утискивање још неких количина, навео је Бајатовић.
Како је рекао, у Србији у гасном складишту Банатски двор сада имамо имамо 550 милиона кубика гаса, од чега је 286 милиона кубика Србијагаса, док остало припада Гаспрому.
Тренутно утискујемо гас у Банатски двор, и утиснућемо још 200 милиона - 100 руска страна и 100 Србијагас, тако да ћемо у Банатском двору имати пуних 750 милиона кубика, а од тога ће Србијагас имати око 400 милиона, навео је Бајатовић.
Каже да када се све то сабере, да ће под контролом Србијагаса бити газних резерви између 750 и 800 милиона метара кубних, што је отприлике половина потребних количина за једну грејну сезону, ако је посматрамо од 1. октобра до 15. априла или до 1. маја.
Србијагас и мађарска државна електропривреда МВМ ће основати заједничку фирму овде у Србији, то је део договроа да заједнички наступамо у региону, а ми ћемо да бисмо себи поједноставили живот у папиролошком смислу отворити фирму у Будимпешти, што ће бити једно представништво Србијагаса. То у пракси значи да вас заступа нека адвокатска канцеларија и слично, јер нисмо чланица ЕУ, да бисмо могли да се потенцијално пријавимо, како да купујемо, тако и да продајемо вишкове гаса или да решавамо проблеме заједничког приступа, навео је он.
Бајатовић је рекао да, на пример, електронски сертификат који може да се добије у Србији не важи у ЕУ...
Дакле, не оснивамо фирму у Будимпешти са идејом да развијамо посао у Мађарској, већ да можемо лакше да решавамо све оно што је папиролошки везано за прописе, који важе у Мађарској и ЕУ, додао је Бајатовић.
