Биткоин „напунио“ 12 година и опет обара рекорде

Када је пре тачно 12 година (4. Јануара 2009) особа или група особа под псеудонимом Сатоши Накамото представила своје дигиталне иновације – блокчејн технологију и своју криптовалуту биткоин, на ту вест су можда бацили поглед само поједини  ИТ стручњаци, али у то време чак ни већина информатичара није умела да објасни о чему се ту тачно ради и како то функционише.
bitkoin, pixabay
Фото: pixabay.com, ilustracija

У међувремену је дигитални свет овладао блокчејн технологијом па у овом тренутку постоји још неколико стотина криптовалута од којих је већина директно везана за биткоин, а десетине милиона људи широм света сада свако мало погледује у мониторе пратећи из минута у минут цене криптовалута на тржишту.

Иако је за „обичне смртнике“ свет криптовалута још велика мистерија, утицај који је дигитални новац остварио на глобалном тржишту је изнад свих очекивања па и оних најоптимистичнијих који су и пре десетак година говорили да су криптовалуте будућност светске привреде. Само током јучерашњег дана укупан обрт трговине у којима је плаћано биткоинима износио је преко 80 милијарди долара и само на основу тога је јасно да криптовалуте нису више будућност већ  врло присутна садашњост светске економије.

У почетку наравно није било тако јер до тада непозната технологија није одмах стекла по­верење међу потенцијалним ко­рисницима дигиталног новца и тешко је било (није ни сад много лакше) објаснити да је сигурност трансакција загарантована и да скуп неких података на рачунару може да се претвори и у прави (папирни) новац.


Шта се данас купује биткоином?

Године 2009. кад је БТЦ пласиран, није било сасвим јасно како и где се може трошити. Сада се може купити практично све. На пример, велике компаније као што су Микрософт и Дел примају уплате у биткоинима за низ својих производа и дигиталног садржаја. Биткоинима се могу платити авио карте у сада већ тридесетак авиокомпанија широм света, а исто тако могу платити и карте за нека лондонска позоришта. 

Остале опције укључују плаћање хотела и куповину имовине, намиривање рачуна у различитим баровима и ресторанима, клађење у онлајн казину и добротворне донације. Постоји такође низ различитих онлајн тржишта који тргују са свим, од илегалних супстанци до врхунских, луксузних предмета. Оно што критичари криптовалута стално истичу јесте то што анонимност трансакција погодује  за све врсте сиве економије па и за плаћање робе и услуга у класичном криминалу.


Од старта се зна да је на глобалном нивоу припремљен 21 милион биткоина од којих је до сада „изрударено“ нешто више од 18 милиона, док преосталих 3 милиона још увек чека да их рудари широм света делић по делић ископају и склопе у биткоине.

Прва комерцијална трансакција забележена је 2010. године када је извесни Ласло купио две пице у америчком ланцу пицерија „Папа Yон“, плативши их тада са 10.000 биткоина (који би данас вредели 400 милиона долара). Убрзо након тога цена биткоина је почела да расте, па је почетком 2011. године један биткоин вредео 30 америчких центи, да би крај те године дочекао са ценом од око 5,5 долара за биткоин што се у то време сматрало правим малим чудом. Негде у то време рударењу се посветио и наш колега из „Дневника“ који је на свом мало дорађеном кућном рачунару успео да „ископа“ 40 биткоина. Међутим, продао их је убрзо по цени од око 6 долара за комад, тако да још увек ради у „Дневнику“ и нерадо се сећа својих биткоина...

Почетком 2013. цена је кренула од 13,3 долара и од тада је расла све до септембра 2017. дошавши до 4.950. Тада је цена пала и падала је цео октобар 2017. Разлог је био укидање трансакција у Кини. Након тога је цена поново почела да се повећава да би у јануару 2018 достигла 13.412 долара.

Цена је и даље расла све до децембра када је забележен рекорд од скоро 20.000 долара за један биткоин. Након тог врхунца, уследио је дра­стичан пад који је трајао практично током целе 2019. године и у првих пар месеци 2020. У том периоду цена биткоина је на моменте падала и испод 3.500 долара, али је пандемија и све шире прихватање криптовалута уз најаве њиховог увођења у званичне токове новца, поново лансирала цену биткоина која је јуче премашила 40 хиљада долара по комаду.

На цену биткојна су негативно утицале крађе и хаковања размене криптовалута, па је током првих шест месеци 2018. године пријављено крађа криптовалута у вредности од 761 милиона долара што је доста пољуљало слику о беспрекорној безбедности трансакција битко­инима, али ти инциденти ипак нису значајније успорили развој.

Као појава која је ипак нова и не баш лака за разумевање, подељеност око употребе и примене криптовалута је и даље врло присутна. Са једне стране критичари тврде да су криптовалуте превара и да ће балон једног дана пући, док са друге стране поједини стручњаци који прате ово тржиште, још пре пар година тврдили да ће врло брзо цена једног биткоина износити око пола милиона долара. Те изјаве су се у почетку заводиле у рубрику “теорије завере”, али у овом тренутку не делују као немогуће…  

Нико Перковић

EUR/RSD 117.2038
Најновије вести