При томе сви показатаљи више него очигледно говоре да ће се биткоин монетарни систем даље развијати упркос настојањима да се сузбије па чак и забрани. Осим што му цена непрестано расте, само индустрија која производи опрему за рударење биткоина је достигла вредности од неколико милијарди евра и последњих година се већ увелико „рудари“ углавном са такозваним АСИЦ машинама, справама које се праве искључиво за ту намену, а које се толико траже да се рецимо у Србији, на испоруку чека и по неколико месеци. Иако се највише говори о биткоину, тренутно се у свету тргује са 1337 различитих криптовалута од којих су неке попут „лајткоина“, „етериума“, „зи кеша“, „монера“ и „даша“ достигле вредности од стотинак па до неколико стотина долара. Доста их је директно везано за сам биткоин, али су многе створене у потпуно одвојеним и независним системима. Мање више свеове валуте спајају крипто мењачнице, специјализовани портали на којима се може видети њихова упоредна вредност, курс према светским конвенционалним валутама и уз одређену провизију могу се извршити све врсте трансакција и замене и тренутно постоји преко 7.200 оваквих „места“ на интернету. Према подацима сајта цоинмаркетцап.цом, дневни обим трансакција криптовалута је око 30 милијарди долара, од чега је 60 одсто односно 16,9 милијарди долара трговине извршено биткоинима, а остатак осталим криптовалутама. Колико је то озбиљна количина новца у оптицају, говори податак да упркос томе што је светски банкарски лоби највећи противник криптовалута, све више банака омогућава отварање рачуна у биткоинима, јер без обзира на све, желе да се укључе у тако богато тржиште које констатно расте. Већ неко време у оквиру картица које издају клијентима постоји опција да се њима изврше трансакције и у криптовалутама. Иако је комплетан биткоин систем још увек углавном ван постојећих финансијских и законских оквира, њиме се данас може купити буквално све од рачунарске опреме до некретнина, а већина великих интернет продавница већ одавно цене производа изражава и у биткоинима. У овом моменту, само у Новом Саду, вози се неколико аутомобила који су плаћени биткоинима, а генерално тржиште криптовалута у Србији се сматра доста развијеним, а у Београду је отворен и први банкомат за подизање готовог новца са рачуна са криптовалутом. Противници биткоина кажу да је за његов успех најзаслужнија анонимност коју пружа актерима трансакција, те да је идеалан за све врсте црних тржишта и да му наводно то диже вредност. Међутим, са друге стране поборници кажу да су тржиште и трансакције заправо транспарентне, односно да се анализом тржишта јасно види шта се све плаћа биткоинима те да су много веће злоупотребе са трансакцијама класичним новцем.
Најкраће речено биткоин настаје процесом рударења (“мининг”), који подразумева да ваш рачунар или АСИЦ машина решава изузетно компликоване једначине широм интернета. Њиховим решавањем добијају се фрагменти биткоина који се део по део склапају у целину (1 биткоин). Број биткоина који је у јануару 2009. “пуштен” у инетернет је ограничен на тачно 21 милион јединица, а до јуче их је “ископано” 16,7 милиона. Некада, док је број ископаних биткоина био знатно мањи, лакше се долазило до фрагмената и цео биткоин се могао релативно брзо саставити чак са адаптираним кућним рачунаром. Међутим потрага је све теже И тежа па се рудари најчешће удружују у мање или веће групе које заједнички трагају за биткоинима, а постоје и велика удружења, односно компаније које практично уз 1-2 процента своје провизије окупљају на хиљаде рудара који заједно копају и деле добит.
Доста се говори о поузданости и безбедност саме криптовалуте и ту се мора признати да је биткоин испунио високе стандарде јер је због компликованих процедура потврде да је одређени биткоин заиста биткоин, са садашњом технологијом практично немогуће фалсификовати и таквих случајева до сада није било, али јесте покушаја преваре који се међутим брзо и лако откривају. Оно где криптовалута није толико заштићена јесу управо компаније које удружују на хиљаде рудара и које у својим системима чувају оно што је заједнички ископано. До сада су се догодиле две велике пљачке, а приликом последње која се догодила пре неколико дана, фирми „Нице Хасх“ је проваљено у систем и украдено око 4.700 биткоина.
Још увек није познат случај да је неко успео да споји „ову памет и оне године“), а о томе већ пар година размишља и Новосађанин који се за биткоине заинтересовао пре неколико година. Он је тада за свега неколико месеци са својом опремом успео да „изрудари“ 45 биткоина, али их је убрзо и продао по цени од 6 долара за комад, односно за укупно 270 долара. Неко ко је јуче продао 45 биткоина, за њих је добио око 700.000 долара. Са сетом у очима својих прејефтино продатих биткоина се сада сећа на хиљаде њих широм света, али тешко је неко могао претпоставити да ће за само пар година и штек од неколико биткоина бити право богатство.
Невероватно звучи даје од 3. Јануара 2009 када је биткоин систем покренут па све до 2011. цена биткоина била испод једног долара. Током 2012. Године и у првом делу 2013. Године цена је порасла до 300 долара, да би у новембру 2013. Достигла тада рекордних 1.240 долара. Наредне године дошло је до пада цене биткоина који се средином 2014. продавао за око 600 долара, да би у јануару 2015. биткоин био практично отписан јер му је цена пала на свега 266 долара. Наредних годину и по дана биткоин је био стабилан на око 400 долара. Почетком 2017. је поново почео да расте и у марту 2017. је достигао нови рекорд од 1.270 долара и од тада уз пар кратких падова непрестано расте достигавши пре неки дан невероватних 18.500 долара за један биткоин.
Тренутно се у целом свету води расправа о томе какву будућност има биткоин и остале криптовалуте, где се срећу потпуно супротни ставови од оних који кажу да ће без дилеме у блиској будућности крипто новац бити једино платежно средство до друге стране која тврди да је биткоин једна велика превара која ће кад тад пући и то уз велики прасак.
Међутим, када се узме да је и класични новац пре свега средство размене, које омогућава једноставнију трговину и уз то је и поуздано мерило за успех пословања и чувања стечених вредности, питање од којег “материјала” је сачињен је заправо у другом плану. Биткоин за сада испуњава сва три задатка која се очекују од новца, што је очигледно важније од форме у којој се он налази. Треба се сетити да су се пре папира који је данас у употреби некада за плаћање користиле и многе друге ствари па зашто то убудуће не би могли бити артикулисани електрони који се бесомучно сударају док у милисекундама обилазе планету. Творци криптовалута тврде да је то апсолутно могуће и да би преласком на такав систем трговина, обрачун и чување вредности биле најјефтиније и најефикасније до сада.
Нико Перковић
