Међу предлозима наведени су и смањење ПДВ-а за ХОРЕЦА сектор, субвенционисање цене закупа пословног простора за ХОРЕЦА и смањење накнаде за воде.
Привредна комора Србије настоји да се, у дијалогу са пословном заједницом и надлежним институцијама, дође до квалитетних и применљивих решења која ће помоћи привреди да реши проблеме изазване глобалном здравственом кризом, рекао је Чадеж, а наводи се у саопштењу.
Представници Удружења пивара Србије, које окупља „Апатинску пивару“, „Калзберг Србију“, „Хајнекен“ и „Сладару Суфлет Србија“, представљајући предлоге, указали су, да је стабилизација висине акциза услов за раст, иновације и нове инвестиције.
Како су истакли, стабилизацијом, као и променом метода обрачуна акцизе, били би омогућени већа предвидљивост и лакше пословање, без негативног утицаја на запослене и крајње потрошаче, као и стабилни приходи буџету.
Током дискусије указано је на могућност и потребу да се развије посебан вид подршке којим би се домаћи пољопривредници и пословни системи додатно заинтересовали и помогли да започну интензивнију производњу хмеља за потребе пиварске индустрије Србије.
Привредна комора Србије и Удружење пивара Србије припремиће детаљну анализу и предлоге даљих корака ради реализације договорених циљева.
На састанку у ПКС било је речи о депозитном систему управљања отпадом, а како је оцењено, потребно је израдити свеобухватну анализу која би сагледала све аспекте увођења овог система како за потрошаче, тако и за државу и индустрију.
Представљен је пројекат Привредне коморе Србије „Стварано у Србији“ усмерен на подршку домаћим производима и произвођачима и колективни жиг „Чуваркућа“ као потврда квалитета и домаћег порекла производа. Носилац права на жиг у индустрији пива је компанија „Хајнекен“ за „Зајечарско пиво“.
У Удружењу пивара Србије подсећају да је прошле године произведено више од 5,5 милиона хектолитара пива.
Осим дистрибуције у малопродајним објектима, чак скоро трећина пласмана намењена је различитим угоститељским објектима.
У највећим компанијама ове индустрије ради око 15.000 људи.
Због глобалне здравствене кризе, а посебно у време ванредног стања када угоститељски објекти нису радили, овај сектор је претрпео велике губитке у пласману својих производа, наводи се у саопштењу.
