Улагање у мини пиваре исплативо и за пет година

БЕОГРАД: Национални тим за препород села Србије позвао је повратнике из иностранства и друге заинтересоване грађане да уложе свој новац у мини-пивару и производњу занатског пива што је улагање које се може исплатити за пет година, наводи се у саопштењу тог тела.
zanatskoPivo
Фото: Дневник/ Радивој Хаџић

Препоручено је и да конкуришу за подстицајна средства у оквиру програма „500 задруга у 500 села", и понуђено да за све заинтересоване организовају посете мини-пиварама уз стручна предавања о технологији производње и предностима удруживања.

Министар Милан Кркобабић и академик Драган Шкорић из овог Тима после консултација с професором Јаном Кижгецијем и председником Удружења малих и независних пивара Србије Дејаном Смиљанићем поручили су да производња занатског пива у мини пиварама може да буде исплатив посао.

У Србији је тренутно има око 40 регистрованих занатских пивара, од којих је 10 у Београду где је и потражња таквог пива велика.

Инсталисани капацитети свих пивара у Србији су око 12 милиона хектолитара, а годишња производња неколико година уназад је око пет милиона хектолитара пива у чему занатска пива учествују са мање од једног процента.

Како се наводи у саопштењу, министар Кркобабић истиче потребу да се Србија у финалној производњи убудуће више базира на домаћим сировинама.

Морамо знатно да повећамо производњу неоправдано запостављеног домаћег хмеља, који по својим особеним својствима са нашег географског подручја, може да буде упечатљив састојак домаћег занатског пива, изјавио је он.

Додао је да је производња занатског пива како у урбаним срединама али и у оквиру пољопривредних газдинстава незаобилазан део укупне туристичке понуде, а посебно сеоског туризма.

Члан Националног тима за препород села Србије професор Кижгеци који је стручњак за хмељ оценио је да у Србији има довољно сировина за производњу занатског пива.

Пивског јечма, од кога се производи пивски слад, затим хмеља, који даје горчину и који је обавезан састојак у производњи занатског пива, у Србији има довољно, а хмељ бисмо могли да производимо и за извоз, изјавио је он и додао да домаћи хмељ може да буде конкуренстан америчким и немачким сортама.

Председник Удружења малих независних пивара Србије Смиљанић, сувласник пиваре Блек Туртл навео је да после Београда, мини-пивара највише има у Новом Саду и Панчеву.

Капацитет се креће од 100 до 2.000 литара по једном кувању, а најзначајнија разлика занатског од стандардног пива је што се за занатско пиво користе сировине у изворном облику, а ферментација, одлежавање се раде на традиционалан начин, објаснио је он.

Предложио је да држава помогне тако што ће омогућити равноправну продају занатског пива са ексклузивним продавцима - произвођачима.

Улагање у мини-пивару може да износи од неколико хиљада до неколико стотина хиљада евра, а Бранко Поповић из сомборске пиваре Раванград предлаже за мање домаћинство или салаш производњу пива у мини пивари капацитета 250 литара а враћање уложеног новца може да се очекује за око пет година.

У 2018. години Србија је извезла 1.3 милиона хектолитара пива у вредности 43,3 милона евра, док је увозено 343.968 хектолитара што је 14,2 мил евра.

Пиво извозимо око 42 одсто у БиХ, следи 23 процента извоза у Бугарску, па извоз у Црну Гору, Мађарску, и Хрватску, док највише увозимо из Словеније.

Групација произвођача пива у Републици Србији годинама инсистира на смањењу фискалних намета, јер од укупне цене пива више од 35 одсто припада акцизи, што је највише у региону.

EUR/RSD 117.1277
Најновије вести