По речима секретара Удружења за прехрамбену индустрију у Привредној комори Србрије Димитрија Ивановића, у Србији се годишње произведе више од 500 милиона литара пива, од којих се око 130 милиона литара извезе, док се у нашу земљу увози око 25 милиона литара.
Највећи део количина извози се у Босну и Херцеговину, а Србија је други највећи извозник пива у Европску унију јер се на то тржиште извезе око 47 милиона литара, рекао је Ивановић.
Последњих неколико година слика домаћег тржишта пива значајно се променила, односно избор тог пића далеко је већи.
Тако се на тржишту могу наћи светла, тамна, црвена пива, пива с укусима различитог воћа, па и поврћа, другачија од уобичајених укуса тог пића.
Да ли је све више оних који воле то пиће па се упуштају у производњу, или је просто на тржишту сада таква ситуација, тешко је рећи, али док су мале занатске пиваре до пре неколико година у Србији биле реткост, сада је ситуација много другачија и понуда занатског пива је све већа, а како стручњаци кажу, и боља. Ипак, мали произвођачи пива захватају око 1,5 одсто тог тржишта, а крафт пива углавном се могу наћи у специјализованим продавницама, којих је све више, као и у пабовима и кафићима. Треба рећи и то да се пива домаћих малих пивара, осим у Србији, пласирају и на многим другим тржиштима – од Европе до Јужне Америке.
Да отварање малих занатских пивара доживљава велику експанзију потврђује и Ивановић, указујући на то да је много заинтересованих да крену у тај посао.
Мале занатске пиваре на тржишту нуде различите врсте пива, и то је вероватно и разлог што су интересантне потрошачима па је уз понуду индустријских пивара сад на тржишту и четрдесетак малих пивара у којима се производе одлична занатска пива, и то свакако позитивно утиче на развој те индустрије, истиче Ивановић.
Индустрије пива даје велики допирнос и БДП-у Србије јер је у тој привредној грани директно ангажовано од 2.500 до 3.000 људи, док око 35.000 индиректно живи од индустрије пива, каже Димитрије Ивановић и додаје да су у буџет Србије пивари уплатили 290 милиона евра.
Захваљујући расту броја малих занатских пивара, указује Ивановић, остварен је и позитиван утицај на производњу сировина за пиво јер готово све количине јечменог слада који се користи у производњи пива потиче из Србије, а оживљена је и производња хмеља.
После дужег времена хмељ се поново гаји у Србији. Некада је у нашој земљи под хмељом било више од 2.000 хектара, а сада се та биљка гаји на око пет хектара, али је добро што га поново има, рекао је Ивановић.
Дакле, на домаћем тржишту понуда пива је богата и разнолика, па би се могло рећи да они који га воле имају одличан избор, који се непрестано обогаћује. Уз то, они који га пију на путу су да достигну просек пивопија у ЕУ. Наиме, пре неколико година у Србији је годишње потрошња пива по становнику била 55 литара, сада је 61, а у ЕУ се, у просеку, годишње по становнику попије 69 литара пива.
Д. Млађеновић
