Ту олакшицу могле би користити мале пиваре чија је годишња производња мања од 10.000 хектолитара. Сада је акциза 24,38 динара по литру пива, што значи да би се, ако инцијатива буде усвојена, тај износ смањио преполовио па би мали пивари на сваки литар произведеног пива плаћали 12,9 динара. Много је малих пивара који би могли рачунати на ту олакшицу јер годишње не произведу више од зацртаног лимита, а да ли ће та иницијатива бити прихваћена и спроведена, требало би да се зна следеће године.
Иако се може учинити да је смањење акциза десет динара по литру мало, мали пивари указују на то да би то могло много значитии јер би и цена производа на тржишту могла бити толико нижа, а тиме и занатска пива приступачнија. Иначе, произодња занатског пива узела је маха и на домаћој сцени последњих неколико година све је више произвођача. Много пивара се затвара, али се истовремено и отварају нове, а уз почетна улагања, која нису мала и зависе и од капацитета, мали пивари суочавају се с другим ризицима у производњи и пласману. Ипак, опстају на тржишту и могло би се рећи да, и поред тешкоћа, проналазе пут до купаца.
По речима директора пиваре „Царство пива” Јована Јоковића, свако смањење фиксних трошкова малим пиварима значи јер тиме постају конкуретнији и свој производ могу понудити по нижој цени.
„С обзиром на то да су цене занатског пива, због сепцифичне производње и сировинске базе, релативно високе, свако смањење трошкова иде у прилог крајњем купцу јер би то омогућило и ниже цене пива на тржишту, а самим тим и већу потражњу“, каже Јоковић.
Он истиче и да је потребно да надлежни изађу у сусрет малим пиварима, посебно приликом отпочињања посла, да се законска регулатива прилагоди садашњим условима на тржишту, да мали пивари буду одвојени од комерцијалног сектора.
Занатско пиво домаћих произвођача углавном се може наћи у специјализованим продавницама, пабовима, као и на фестивалима занатског пива који се организују у многим градовима. За сада се та пива ретко могу наћи у ресторанима и кафићима, али се полако и они отварају за крафтере.
„Конуренција на тржишту пива у Србији је велика, посебно каде је реч о великим пиварама, али је сигурно да занатске пиваре нису конкуренција великим играчима. Наше тржиште тек се упознаје са занатским пивом, иако је традиција производње пива у Србији дуга, и добро је да има оних који се упуштају у овај посао и на тај начин тржишту нуде различите врсте пива“, каже Јоковић.
Тренд производње занатског пива у свету траје већ неколико година, па је тако и у Србији. По подацима ПКС-а, у Србији има 39 занатских пивара, од којих је 14 у Војводини. За свега три године количина занатског пива произведена у Србији повећана чак четири пута, а од 2015. године до сада, удео на тржишту је с око један проценат повећан на више од 2,5 одсто.
Месечно мали пивари произведу и 100.000 хектолитра тог пића, а, иако је удео производње занатског пива у укупној производњи и продаји тог пића у Србији у односу на Европску унију, где занатска пива заузимају и трећину тржишта, мали, та пива добро пролаазе. Разлог је и то што се у нашој земљи пиво често пије, а све је више оних који желе да пробају неиндустријска пива – другачија од оних које нуде велике, индустријске пиваре. Понуда крафтера је разноврсна јер производе светла, тамна и црвена пива с различитим укусима – цитрус, карамел, ванила, чоколада, манго, мандарина, краставац...
Д. Млађеновић
