Образлажући у Скупштини Србије предложене измене и допуне сета финансијских закона, као и Предлог закона о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица, Табаковић је навела да су у току 2017. године картице биле најпопуларнији начин плаћања у Србији и да је њиховом употребом реализовано 57 одсто укупног броја новчаних трансакција.
"Целокупна обрада трансакција се обавља у иностранству у платним системи у које држава нема надзор и увид. Предложили смо да се бесплатно издају картице за које се обрада обавља у платном систему у Србији", рекла је гувернер.
Истакла је да се ради о предлогу закона који уређује пословање с платним картицама у нашој земљи први пут на целовит и свеобухватан начин.
Циљ је, каже, да се подстакне раст безготовинског плаћања у Србији, као и да се заштите корисници платних картица и повећа конкурентност на тржишту.
Високи трошкови при коришћењу платних картица су један од разлога зашто значајан број малих трговаца нема ПОС терминале и не прихватају картице, додале је Табаковић.
Предлогом закона о међубанкарским накнадама и посебним правилима пословања код платних трансакција на основу платних картица предвиђено је смањење трошкова прихватања платних картица, што ће омогућити повећање броја продајних места на којима је могуће да грађани платном картицом плате робу и услуге.
Ограничавањем међубанкарских накнада трговцима се отвара могућност да постављањем ПОС терминала под повољнијим условима привуку нове потрошаче и боље се позиционирају на тржишту.
НБС је предложила да парламент усвоји и Предлог закона о финансијском обезбеђењу којим се стварају претпоставке за даље унапређење финансијског система и његове инфраструктуре, посебно у вези с правном сигурношћу и несметаним измирењем обавеза учесника на финансијском тржишту.
Табаковић је одбацила примедбе посланика опозиције да поједини предлози, измене и допуне закона нису повезани и да не треба да се гласа у о њима "у пакету".
Подсетила је да се о законима расправљало у ПКС, у Удрузењу банака Србије, као и да су у расправи о предлозима учествовали представници релевантних институција те да су урађене свеобухватне и детаљне анализе ефеката који се тичу грађана и привредних субјеката везано за законе.
