Из ДИС-а апелују да се дуплирају квоте за школовање јер ће за извоз од две милијарде евра бити неопходно још 20.000 инжењера.
– У Србији 80 одсто домаћинстава има интернет, док 73 одсто има рачунар па смо средње информатички развијена земља – оцењује председник ДИС-а Никола Марковић, и наводи да је у последње три-четири године значајан резултат увођење наставе информатике у основене школе и повећање квоте за упис на информатичке студије од 20 одсто. – Имамо пораст извоза софтверских услуга, који ће ове године достићи 1,3 до 1,4 милијарди евра, а да би се наставио експлозивни развој и да бисмо достигли извоз од две милијарде евра – Србији треба нових 20.000 инжењера, а то немамо.
Он додаје да се зато ДИС залаже за то да се за информатичка занимања обезбеди повећање квота за упис од 100 процената.
Милован Матијевић, који годинама анализира српску ИТ област кроз Српску ИТ осматрачницу (СИТА), рекао је да домаће ИТ тржиште расте трећу годину заредом стопом већом од десет процената и очекује да ће рекорд из 2018. године од 550 милиона евра бити премашен јер ће у 2019. тржиште бити вредно око 580 милиона евра.
– ИТ индустрија има боље параметре него ИТ тржиште – објашњава он, и наводи да је прошле године било активно 2.349 информатичких предузећа, која су запошљавала више од 28.000 људи, као и да је имала пословни приход већи од 2,5 милијарде евра, а сопствени капитал од око 670 милиона евра. – У односу на 2011, предузећа је 700 више, број запослених је више него дуплиран, пословни приходи су удвостручени, а сопствени капитал је више него утростручен – то су изузетне стопе раста.
Информатичка индустрија Србије је око деветог места од 14 области индустрије које се прате у Србији – по својим капацитетима, односно броју запослених, приходима и капиталу којим располаже.
– Ту је релативно слабо позиционирана, али је профитабилности у том сектору можда и највећа у комплетној привреди Србије, тако да с том јаком динамиком раста, за пет-шест година можемо очекивати да се ИТ индустрија пробије међу првих пет делатности у привреди Србије – очекује Матијевић, и додаје да је „то шанса коју Србија не сме да пропусти на путу свог опоравка”.
Никола Марковић каже да је Србија усвојила највећи број закона потребних за развој савременог информатичког друштва, али да се већ три године Закон о електронским комуникацијама не усаглашава с препорукама ЕУ.
Е. Д. Н.
