Нови аранжман неће подразумевати финансијску подршку, већ ће бити искључиво саветодавног карактера, и трајаће две и по године, односно до краја 2023. године, прецизира се у саопштењу.
Министар финансија Синиша Мали је истакао да ће најважнији циљ новог аранжмана бити да се сачувају постигнути резултати, као и да се настави са важним структурним реформама како би Србија могла да достигне још веће стопе привредног раста.
Како се наводи, Мали је данас имао завршни састанак са Мисијом ММФ-а, коју предводи шеф мисије Јан Кес Мартејн, а у оквиру консултација по члану ИВ Статута ММФ-а.
На састанку су учествовали и представници Народне банке Србије.
Тема разговора, који су се одржавали у онлајн формату био је нови аранжман који треба да буде потписан са том међународном институцијом, као и укупна фискална, монетарна и макроекономска кретања у контексту пандемије вируса ковид-19.
Након што је Србија успешно завршила претходни аранжман "Инструмент за координацију политика" у јануару 2021. године, неки од предложених реформских циљева у новом аранжману су: усвајање фискалног правила које би ограничило висину дефицита у односу на јавни дуг, затим усвајање Стратегије за развој тржишта капитала са пратећим акционим планом, усвајање акционог плана за имплементацију политике власништва у државним и јавним предузећима.
Мали је захвалио шефу Мисије Јан Кес Мартејну на поверењу у Србију и досадашњој успешној сарадњи, те истакао да се радује њеном наставку.
Представници Мисије ММФ-а су истакли и да је Србија снажним мерама одговорила на кризу изазвану корона вирусом, те да је вакцинација у Србији била међу најуспешнијима у Европи, као и да очекују да привредни раст до краја године буде пет одсто.
У годинама које долазе ММФ очекује да раст буде око четири одсто.
Истакнуто је и да ће последње мере помоћи, укључујући и проширење гарантне шеме, помоћи да се очува запосленост у приватном сектору.
Саговорници су се сагласили да је најважније да се сачува тешко стечена репутација фискално сигурне земље, као и да се настави са одговорном фискалном политиком како би јавни дуг остао под контролом, односно како не би прешао 60 одсто БДП-а.
Редовне консултације које ММФ спроводи по члану ИВ Статута обављају се са свим земљама чланицама у оквиру надзорне функције ММФ-а на сваке две године.
НБС: Постигнут сдпоразум са ММФ-ом о политикама и реформама
БЕОГРАД: Србија и Међународни монетарни фонд (ММФ) постигли су споразум о политикама и реформама које би могле да буду подржане новим Инструментом за координацију политика ММФ-а, саопштила је данас Народна банка Србије.
У саопштењу се наводи да су данас завршени разговори који су вођени између представника Србије и мисије ММФ-а, који су имали два циља.
Током ове мисије обављене су редовне консултације по члану ИВ Статута ММФ-а, а вођени су и разговори о основама новог економског програма који би ММФ подржао нефинансијским, саветодавним аранжманом.
Мисија истиче да је постигнут споразум о политикама и реформама које би могле да буду подржане новим Инструментом за координацију политика.
Споразум морају да одобре Управни и Извршни одбор ММФ-а, при чему је разматрање споразума од Извршног одбора оквирно заказано за другу половину јуна.
Након разговора и детаљних анализа, мисија ММФ-а оценила је да се Србија добро носи с пандемијом и да смо у 2020. имали један од најбољих исхода у Европи по питању привредног раста, што се дугује и снажном одговору носилаца економске политике.
ММФ оцењује да су одлучни одговори Владе и НБС помогли да се ограниче ефекти пандемије на економију Србије.
Обимним фискалним пакетом подржана су домаћинства и предузећа и ојачан је здравствени систем, што је, све заједно, допринело ублажавању економских и социјалних ефеката пандемије, кажу у НБС.
Раст је снажно подржан и експанзивном монетарном политиком, као и политикама из области финансијског сектора, укључујући и гарантну шему за кредите микропредузећима, малим и средњим предузећима.
"Оцена ММФ-а је иста као и прошле године - на кризу смо реаговали обимним и правовременим пакетима мера, с тим што сада остварење за 2020. омогућава и да се оцена квантификује као један од најбољих исхода у Европи. Брзом и обимном реакцијом, координацијом и проактивним приступом постигли смо циљеве - очували смо производњу, запосленост, ликвидност, повољне услове финансирања и неопходно потрошачко и инвестиционо поверење", оценила је гувернер Јоргованка Табаковић.
Навела је и да смо очували стабилност и спречили смо да се покрене спирала негативних догађаја изазваних психолошким и паничним реакцијама тржишних учесника.
ММФ истиче и то да се, потпомогнут значајним мерама политика у Србији, опоравак Србије наставља у правом смеру, али и да су економски изгледи и даље под снажним утицајем неизвесности у погледу трајања пандемије и темпа вакцинације у земљама које су наши кључни спољнотрговински партнери.
ММФ оцењује да треба да се настави с политикама којима се подржавају животи људи и њихова егзистенција, све док се економски опоравак у потпуности не учврсти.
Истовремено, ММФ констатује да је процес вакцинације у Србији међу најбржим у Европи и да услед тога очекују да ће пандемија престати у другој половини ове године.
"Могли смо да реагујемо снажно, јер смо у претходном периоду изградили јачу и стабилну Србију у коју се инвестира. У многим областима економије Србија је већ достигла или прешла преткризни ниво - у индустрији, извозу робе, трговини на мало, као и по броју запослених", рекла је Табаковић.
Навела је да је захваљујући мерама подршке, и укупна формална запосленост у фебруару ове године већа за 59.000 људи у односу на фебруар прошле године.
"И масовна вакцинација, која се успешно спроводи у Србији захваљујући активностима председника Вучића, допринеће очувању здравља наших грађана и бржем привредном опоравку. Чување живота људи и очување економије били су кључни током ове кризе, а Србија је на оба плана положила тест показујући пуну солидарност", рекла је гувернер Јоргованка Табаковић.
У 2021. години ММФ пројектује реалан раст бруто домаћег производа Србије од пет одсто, при чему ће држава и ове године у великој мери допринети бољем исходу додатним субвенцијама за исплату минималних зарада, подршком секторима који су тешко погођени кризом, континуираном финансијском помоћи домаћинствима, значајном додатном потрошњом на здравство и већим јавним инвестицијама.
ММФ очекује и наставак високих стопа раста и у средњем року, од најмање четири одто.
