Професор економије и члан Светске академије уметности и наука Драган Ђуричин оценио је за Танјуг да је Србија урадила нешто што је у складу са трендовима развоја на светском тржишту капитала с обзиром да је за првих 15 дана јануара дошло до експлозије тражње и реализације продаје државних хартија од вредности са тзв. фиксним приносом.
"Тај обим је био чак 40 одсто већи од укупног промета државних обвезница у целој прошлој години а притом је дошло и до раста приноса који је у просеку на глобалном нивоу износио око 4,5 пута. С обзиром на ту ситуацију Министарство финансија је у намери да обезбеди добре изворе макроекономске стабилности и макроекономску ликвидност земље споља и изнутра приступило проактивно и успело да добије средства под повољним условима у износу од 1,75 милијарди долара", рекао је Ђуричин.
Према његовим речима, тражња је била шест пута већа од понуде што је обезбедило Министарству финансија, односно консултантима и инвестиционим банкама који су радили у име министарства да смање стопу приноса у првој итерацији а министарство је после тога употребило хеџ трансакцију тзв. унакрсни хеџ који је обезбедио заштиту од валутног каматног ризика с обзиром да је цео дуг конвертован у евре из долара.
"То је природно стање због добрих валутних односа евро-долар и због тога што је Србија у Европи и већина банака у нашој земљи је из Европске уније, тако да је у другој итерацији цена дуга још смањена. За 750 милиона долара у еврима цена дуга је шестомесечни јуробор а то је есконтна стопа централне банке Европске уније плус 2,9 одсто за петогодишњу обвезницу односно 3,1 одсто за десетогодишњу обвезницу", наводи саговорник Танјуга.
Додаје да је тако купонска стопа која се плаћа два пута као стопа приноса која иде инвеститорима у ову хартију од вредности кроз ову трансакцију смањена из долара у евре и трансакција је испунила очекивања што ће повољно деловати на макроекономску стабилност земље.
Повољно деловање се огледа у томе што ће бити већег простора за јавне инвестиције које су веома важне у условима кризе јер се европска и америчка економија налазе у стагфлацији, перспективе раста у Србији су сведене на два до три процента што није довољно за одржив раст тако да је, према оцени Драгана Ђуричина, ово са аспекта финансија веома добра информација и говори о томе да ћемо бити у комотнијем оделу у наредној години
Као веома добро истиче и то да пошто су ово практично обвезнице са премијом, оне ће развити тржиште капитала у Србији, које је иначе плитко а важно је и за кредитни рејтинг и перспективе улагања у нашу економију
"Посебно бих подвукао да је важно што ће се, колико је мени познато, већина новца користити за улагање у инфраструктуру а то је држање тензије на страни понуде што је веома важно за општу привредну активност и финансијску стабилност", закључио је Ђуричин.
Економиста у Институту за европске студије Горан Николић истиче да је најбитније то што камата за задужење износи између шест и 6,5 одсто док је тренутна инфлација у валутама у којима ми дугујемо у еврима и доларима 9,5 одсто.
"Када се одузме инфлација ми се заправо задужујемо по негативним каматним стопама", каже Николић за Танјуг и додаје да је тренутна ситуација са каматама и инфлацијом веома чудна, да она траје већ годинама а да је посебно необична откада се убрзала инфлација.
"Ми смо се заправо задужили по негативној каматној стопи што је фасцинантно. Ја тако нешто нисам учио на факултету и ово је веома повољна ствар. Процене говоре да ће у јануару наш дуг бити на половини БДП-а што је боље него у ЕУ, земља не само да није у критичној зони већ смо међу мање задуженим земљама", истакао је Николић.
Додао је да је веома битан фактор и ликвидност и да Србија споразумом са ММФ-ом и овим задуживањем покушава да буде ликвидна и да у сваком моменту има новац на располагању јер у кризним условима у којима се налазимо, највеће европске банке се боре да сачувају каква- таква инфлаторна очекивања и да инфлација не оде у двоцифрену.
Тренутну велику потражњу за обвезницама, која је много већа од понуде Николић објашњава великом жељом инвеститора и банака да инвестирају новац и уђу у неку активу.
"Притом је важно знати да се инвестира у обвезнице земље у коју се верује, а ако је она близу банкрота у њу се наравно неће инвестирати", навео је он.
Према његовим речима задуживање на пет и 10 година по камати од шест и шест и по одсто је на нивоу Мађарске, ниже је него што Румунија може да се задужи и ниже од земаља у региону.
ЦЕО и председник Извршног одбора, ОТП банка Србија Предраг Михајловић за Танјуг оцењује да је успешан наступ Србије на међународном тржишту капитала веома позитивна ствар за економију наше земље и да значајно доприноси финансијској стабилности у наредном периоду.
"Показано интересовање највећих инвеститора на глобалном нивоу за српски дуг кроз издате обвезнице на период од пет и 10 година говори о побољшању квалитета јавних финансија. Сигурно је да ће ова успешно реализована емисија имати позитиван утицај на стабилност и даљи раст банкарског сектора у Србији", рекао је он.
Додао је да чињеница да је исказана тражња износила 11 милијарди УСД и да је премашила за шест пута понуду најбоље одсликава рејтинг које јавне финансије и монетарна политика наше државе имају код највећих међународних инвеститора.
Као важно је нагласио постигнуту каматну маржу као цену задуживања, с обзиром да су се по сличној цени задужиле поједине земље чланице ЕУ, а неке ЕУ земље и по већој цени упркос чињеници да имају бољи кредитни рејтинг од наше земље.
То, према његовим речима, значајно доприноси општој економској стабилности, посматрано из угла инвеститора, како међународних тако и домаћих.
Михајловић истиче да се то неминовно одсликава и на стабилност унутрашњих економских прилика и услова пословања, обезбеђујући стабилан пословни амбијент, као предуслов даљег раста и развоја српске привреде и економије и представља позитивни сигнал и домаћим кредиторима привреде и становништва, односно банкама.
