ЕПС је, како каже, успео да обезбеди довољно струје и за гарантновано и комерцијално снабдевање.
Хидроелектране су мање произвеле него што се очекивало због смањених дотока на нашим рекама, на Дунаву на Ђердапу и на Дрини на Бајној Башти, па је самим тим била и мања производња, рекао је он за РТС.
Базмаревић је нагласио да у сушним периодима главни терет понесу рудници - два наша највећа басена колубарски и костолачки и термолектране.
Према његовим речима, за један киловат струје треба да ископамо килограм и по угља, а од почетка године смо произвелиоко 17 милијарди киловат часова струје.
Подсетио је да су наше главне хидроелетране Ђердап 1 и 2 и Бајина Башта.
Да би Ђердап ради нормално потребан је проток од око 9.000 кубика у секдунди, што је обично на пролеће, али лети нема таквих протока. Прошле године је у првих осам месеци просечан проток био 6.500 кубика, а у истом периоду ове године око 4.500 кубика. На Бајиној Башти је било 420 кубика у првих осам месеци прошле године, а ове око 250 кубика.
Истиче Безмаревић да је у сушним периодима увоз струје последња опција и да га ове године није ни било.
Ми смо једна од ретких земаља у региону која није имала увоз струје већ смо извозили, навео је он додајући да смо извозили струју у Албанију, Македонију, БиХ, Хрватску и друге земље у региону, пошто је свуда била суша.
Безмаревић каже да су и мале хидроелектране мање имале за 21 одсто мању производњу струју због суше.
ЕПС планира да уложи око 500 милона евра до 2025. у хидроелеткране, у ревитализацију старих и изградњу нових, а Безмаревић додаје да је већ урађена ревитализаиција Бајине Баште, Ђердап 1 је при крају, ускоро ће почети Ђердап 2, а у току је ревитализација на Малом Зворнику.
