Глобална поскупљења погурала и цене у Србији

Народна банка Србије (НБС) саопштила је да је повећање инфлације од почетка ове године, карактеристично за већину земаља, изазвано глобалним факторима.
supermarket, pixabay.com
Фото: pixabay.com

При томе је инфлација у Србији нижа у односу на већину земаља региона са истим режимом монетарне политике.

„Међугодишње стопе инфлације током ове године, а нарочито од априла, под утицајем су ниске базе из истог периода претходне године, када је тражња за великим бројем производа била на најнижем нивоу и када су све земље бележиле стопе инфлације које су биле знатно ниже од уобичајених”, наводи се у саопштењу.

Како је објашњено, то се, пре свега, односи на цене нафте које су током пандемије дошле до својих минималних нивоа, да би се са опоравком тражње током ове године опоравиле, надмашиле преткризне нивое и последњих месеци су на знатно вишим нивоима у поређењу са прошлом годином.

„То је утицало да деривати нафте имају висок допринос инфлацији свуда у свету, па и код нас. Скоро једна четвртина августовске инфлације у Србији директна је последица раста светске цене нафте и деривата нафте на домаћем тржишту”, истиче се у саопштењу НБС поводом тумачења у јавности о кретању инфлације у Србије.

Републички завод за статистику је објавио да је у августу месечна инфлација била 0,9 одсто а међугодишња 4,3 одсто.

НБС је навела да цене осталих примарних производа и индустријских сировина такође бележе раст на глобалном нивоу, паралелно са опоравком економске активности, који је у највећем броју земаља бржи од очекивања и доводи до застоја у производњи и снабдевању, односно до ситуација у којима понуда не може у кратком року да задовољи нагли раст тражње.

„То показују и глобалне цене житарица, уљарица и других пољопривредних производа. Уколико посматрамо само непрерађену храну (воће, поврће и месо), раст тих цена чини скоро једну четвртину укупне инфлације, а уколико на то додамо и цене прерађене хране, цене хране чине преко једне трећине августовске међугодишње инфлације. У целини посматрано, реч је о факторима на које монетарна политика не може да утиче”, указала је НБС у саопштењу.

Додаје се да се глобални раст цена поклопио са сушом која се одразила на кретање цена пољопривредних производа на домаћем тржишту, пре свега на раст цена воћа, поврћа и меса.

„Оваква кретања по питању инфлације имаћемо још неко време – до краја ове и у првим месецима наредне године. Виша инфлација ће бити присутна док се не исцрпе ефекти ниске базе и привремених поремећаја на глобалном тржишту или док се ствари на глобалном нивоу не врате у нормалу. А у тој нормали смо имали инфлацију у просеку на нивоу од два одсто у претходних осам година”, рекла је гувернерка НБС Јоргованка Табаковић.     

Стабилан динар велика помоћ

„Да девизни курс динара према евру није стабилан као што јесте, да НБС не ради посао на начин на који га ради, бојим се да би се инфлација у Србији одавно нашла на нивоима од преко пет одсто, а да би пад пословног и потрошачког поверења до којег би дошло угрозио и економски опоравак који је важан за пословање привреде и за даљи раст животног стандарда нашег становништва”, оценила је Табаковић.

Д. Млађеновић

EUR/RSD 117.4618
Најновије вести