Такође, честитали су на добром опорављању од прошлогодишњег енергетског шока, снажном расту запослености, рекордним девизним резервама и снажним приливима страних директних инвестиција.
У актуелним условима снажне политике и креирање резерви за ванредне ситуацију су од посебног значаја, по чему се Србија истиче, навели су из НБС.
Гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић и министар финансија Синиша Мали састали су се у среду с високим представницима Међународног монетарног фонда и Групације Светске банке током Годишње скупштине тих институција.
Фокус састанака са замеником генералног директора Међународног монетарног фонда господином Бо Лијем и с директором Сектора за Европу у Међународном монетарном фонду господином Алфредом Камером била су актуелна глобална кретања и макроекономски изазови, као и политике које се спроводе на глобалном нивоу, у Европи и у Србији.
Гувернерка Јоргованка Табаковић подсетила је да је, упркос бројним изазовима с глобалног тржишта, отпорност наше економије не само очувана већ и да је и додатно ојачана.
НБС истиче да је у Србији очувана релативна стабилност курса динара према евру током свих периода појачаних ризика и да је тако сачуван важан стуб инвестиционог и потрошачког поверења у Србији.
Обезбедили смо рекордне девизне резерве од 24,2 милијарде евра на крају септембра, при чему смо их од 2018. године сваке године повећавали. Девизне резерве су нам знатно изнад референтних вредности свих мера које се користе за оцену њихове адекватности. Прошле године смо имали и рекордан прилив страних директних инвестиција од 4,4 милијарде евра, а њихов снажан прилив се наставља, чак је и већи него у истом периоду прошле године. Са аспекта одрживости раста, подједнако је важно и то што су инвестиције и даље доминантно усмерене у разменљиве секторе. Такође, осам година заредом стране директне инвестиције у потпуности покривају текући дефицит платног биланса, наводи НБС.
Када је реч о инфлацији, Табаковићева је истакла да је реакција Народне банке Србије на инфлаторне притиске с којима се сви суочавају била постепена и континуирана, уважавајући и циљеве за финансијску стабилност и привредни раст.
Она је у Маракешу говорила о начину и темпу заоштравања монетарне политике у Србији путем каматних стопа и обавезне резерве, којима се доприноси снажној опадајућој путањи инфлације, уз растућу путању привредног раста.
Укупна инфлација се од априла налази на опадајућој путањи и НБС очекује да се до краја ове године спусти на осам одсто.
Повратак инфлације у границе циљаног коридора од три плус-минус 1,5 одсто очекује се током другог тромесечја следеће године, а спуштање на циљаних три одсто крајем следеће године.
На такво кретање инфлације утицаће и рестриктивна монетарна политика Народне банке Србије, као и рестриктивна монетарна политика Европске централне банке, док ризици пројекције и даље махом долазе из међународног окружења.
Истовремено, базна инфлација остаје знатно нижа од укупне.
Табаковићева је подсетила и да је Србија дужи низ година суочена са апрецијацијским притисцима, највише по основу прилива девиза од страних директних инвестиција и раста извоза робе и услуга.
Конкретно, од 2017. године просечан прилив страних директних инвестиција износи око 7,3 одсто бруто домаћег производа, и то упркос неизвесностима на матичним тржиштима.
У истом периоду извоз наше робе и услуга повећан је 2,2 пута, што је подржано и тиме што је око 55 одсто страних директних инвестиција усмерено у разменљиве секторе.
У погледу привредног раста, гувернер Јоргованка Табаковић истакла је да се пројекција НБС за ову годину креће у распону од два до три одсто.
Раст ће бити вођен нето извозом и фиксним инвестицијама, захваљујући повећаној профитабилности привреде, високим приливима по основу страних директних инвестиција и улагањима државе у инфраструктуру.
Од 2024. године очекујемо убрзање раста на распон између 3,0 одсто и 4,0 одсто, а затим повратак на претпандемијску путању раста од око четири одсто годишње, навели су из НБС.
Табаковићева је рекла да је доношењем мере привременог ограничења каматних стопа на стамбене кредите Народна банка Србије још једном реаговала одговорно и благовремено у циљу очувања стабилности финансијског система и заштите грађана у неизвесним околностима променљивих каматних стопа.
Тиме је Народна банка Србије још једном превентивно деловала, уместо да се чека материјализација негативних ефеката и раст проблематичних кредита, када би свака реакција била изнуђена и ограниченог домета.
Гувернерка је подсетила и да је у Србији у претходној деценији током свих изборних циклуса сачувана макроекономска стабилност која је претходно обезбеђена, као и добро пословно окружење.
И у наредном периоду наставићемо да пратимо и детаљно анализирамо сва кретања и да доносимо одлуке које су најбоље за Србију. Наставићемо да делујемо проактивно и да градимо све врсте заштитних механизама, што смо радили чак и у периоду највећих глобалних изазова. Даљи напредак Србије остаје важан заједнички задатак свих носилаца политика, као и увођење Србије у инвестициони рејтинг, који и заслужујемо, закључила је Јоргованка Табаковић.
