Стварни потенцијал постоји и сад је време да се искористи прилика јер се питање - да ли је дигитализација потребна - више не поставља, јер избора нема.
Према заједничком ставу учесника панела, дигитална економија расте брже од традиционалне, а њена највећа предност је то што се базира на идеји. То значи да, за почетак, не захтева велики капитал.
“Капитал у једном тренутку мора да дође с обзиром на експанзију идеје, али ако данас имате добру идеју и ако квалитетно радите на њој, ако се служите дигиталним технологијама, тржиште вам може бити цео свет”, каже за Таnjуг Јошко Мрнџа, Гоогле менаџер за Адриатика регион.
Према његовим речима, истраживање које је спровео McKinsey нам указује где је регион, где заостаје и које су прилике које из тога произилазе.
“Најважнији закључак је да је едукација на нивоу друштва у целини кључна, како унутар школства, тако и унутар малих и средњих предузећа. Велике компаније су већ усвојиле тај став”, сматра Мрнџа.
Иако се чини да сви користе паметне уређаје, подаци говоре да се у нашем региону упола мање користе све предности које нуди дигитално доба него што је то случај у развијеним земљама.
“Природно је да млађе групе квалитетније и брже користе и усвајају нова знања, али имамо добар део старијих људи који једноставно не користе нове технологије”, објашњава Мрнџа и додаје да је, с обзиром на то да ће нова радна места у будућности подразумевати основне или напредне дигиталне вештине, важно да се цело друштво укључи у процес дигитализације што пре.
За то постоји неколико услова: пре свега општа едукација, изградња инфраструктуре у виду 5Г мреже и сталан рад на побољшању услова за предузетништво - регулатива која “не смета”, мањи порески притисак и већи подстицаји.
Дакле, не поставља се питање да ли је дигитализација потребна, већ је питање којом ће брзином наша економија ући у воз у ком је већ цео свет.
