Према подацима овог Института, чији су чланови више од 400 банака и финансијских институција широм света, глобални дуг се повећао за 15 билиона долара до септембра ове године, на 272 билиона долара.
Скоро две трећине тог повећања односи се углавном на тржишно развијене државе, преноси Ројтерс.
Укупан дуг развијених земаља скочио је на 432 одсто БДП-а у трећем кварталу, са нивоа од око 380 процената на крају 2019. године.
Удео дуга у БДП-у земаља у развоју достигао је скоро 250 посто у трећем тромесечју, а у Кини 335 процената. ИМФ предвиђа да ће до краја године однос дуга ових земаља према глобалном БДП-у достићи око 365 процената.
Постоји знатна неизвесност око тога како глобална економија може да се раздужи у будућности без великих негативних импликација на економску активност, наводи се у извештају.
Додаје се да је укупан амерички дуг на путу да достигне 80 билиона долара ове године у поређењу са 71 билион долара у 2019.
У еврозони је дуг порастао за 1,5 билиона на 53 билиона долара до септембра.
Међу економијама у развоју, Либан, Кина, Малезија и Турска забележили су највећи пораст дуга у нефинансијском сектору у досадашњем току године.
Опадајући државни приходи у економијама у успону чине њихов дуг „много тежим“, упркос рекордно ниским трошковима задуживања широм света.
До краја следеће године, земљама у развоју доспева на наплату око седам билиона долара дуга по основу обвезница и синдикованих зајмова, од чега је око 15 посто деноминовано у америчким доларима, наводи ИМФ.
Званичници Групе 20 најразвијенијих земаља света договорили су се прошлог месеца да продуже Иницијативу о замрзавању сервисирања дугова (ДССИ), склопљених на билатералним основама, на прву половину 2021. године и најавили су да ће размотрити још једно шестомесечно продужење у априлу.
Према прогнози Међународног монетарног фонда, глобална економија ће ове године забележити пад од 4,4 одсто, након чега ће уследити раст од 5,2 процената 2021.
