Иста плата за исти посао од јануара 2021. године

Као и крајем прошле године, и ове се мења Закон о запосленима у јавним службама и увођење платних разреда за запослене у том сектору одлаже за 2021. годину, а тиме и примена принципа да за исти посао у различитим јавним предузећима плата буде иста.
Ponovo se odlažu platni razredi za zaposlene u javnim službama  Foto: pixabay.com
Фото: Поново се одлажу платни разреди за запослене у јавним службама Фото: pixabay.com

Такође, примена појединих чланова који се односе на Правилник о организацији и систематизацији послова, вредновању радне успешности, рационализацији и оптимизацији рада јавних служби, право на коефицијент на основу напредовања, увећању плата за остварену радну успешност изнад очекиване, отпремнине раднику ком престаје радни однос због рационализације и оптимизације, отказу због неостваривања очекиване радне успешности и због потребе послодавца  примењиваће се од  1. јануара 2022. године.

Као разлог за измене наводи се потреба да се редефинишу рокови од којих почиње примена одредаба Закона о запосленима у јавним службама

Наиме, Влада Србије усвојила је закон о изменама Закона о запосленима у јавним службама, којим се предвиђа да нови платни разреди почињу да се примењују од 1. јануара 2021. године, а након годину – 1. јанаура 2022. – почеће да се примењују чланови Закона о запосленима у јавним службама који ће мерити рад запослених.

Као разлог за те измене наводи се потреба да се редефинишу рокови од којих почиње примена одредаба Закона о запосленима у јавним службама. Предлаже се да се платни разреди уведу 2021. године у оквиру расположиве масе новца за исплату плата и других примања запослених чије се плате финансирају из буyета, односно да се почетком примене тог закона не наруши финансијска стабилност државне касе и којом се обезбеђује дугорочна финансија одрживост. Фискални савет Србије је половином године најавио могућност новог одлагања увођења система платних разреда, подсећајући на то да се дефинисани рокови пробијају од самог почетка, 2013. године. Владин Нацрт фискалне стратегије за 2020. годину предвидео је да се увођење система платних разреда помери још даље, односно на половину те године, а то, по оцени Фискалног савета Србије, додатно удаљава ову државу од уређеног система зарада у општој држави.


Шта каже међународна пракса

Међународна пракса показује да је најчешћи распон између најниже и највише зараде у европским земљама 1 : 12. У Србији је новим Законом о систему плата у јавном сектору дефинисан распон између најнижег и највишег коефицијента за зраде 1 : 7,5, што само по себи није толики проблем. Проблем је у томе што је основица с којом би се множили прописани коефицијенти планирана сувише ниско – на нивоу који је тек нешто изнад половине минималне зараде.


Но, Фискални савет Србије је упозорио на то да је већа опасност од одустајања од реформе усвајање лошег система платних разреда који би „зацементирао” постојећи неуређени систем зарада. Јер, ако Влада жели да задржи најквалитетније људе у јавном сектору, потребан је довољно широк распон зарада – што тренутно није случај. Просечна зарада у општој држави је тренутно око 20 одсто виша него у приватном сектору, али је распон зарада за највећи део јавног сектора мали. ФСС наводи да тако, рецимо, лекар-специјалиста у Србији има само три пута већу плату од најниже плате неквалификованог радника.

Љ. Малешевић 

 

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести