То прети да додатно умањи учешће жена у привреди и допринос економском развоју, показао је извештај НАЛЕД-а, припремљен за потребе Канцеларије UN Women, у оквиру пројекта "Родна анализа економских програма и финансијских мера у Србији”.
Извештај се фокусирао на скенирање четири области - програми подршке микро, малим и средњим предузећима на републичком и локалном нивоу, конкурси локалних самоуправа за подршку организацијама цивилног друштва и програми Фонда за иновације - као и на њихов ефекат на родну равноправност.
На шест конкурса спроведених на републичком нивоу у периоду 2016-2018. године додељено је нешто више од милијарду динара бесповратних средстава, од чега је 841,5 милиона припало фирмама у власништву мушкараца, а 183,7 милиона предузетницама или само 17,9 одсто укупног фонда, изјавила је Станка Пејановић, чланица УО НАЛЕД-а и извршна потпредседница Групе Горење.
Према њеним речима, на сваки динар додељен женама, 4,6 динара отишло је другом полу.
Анализа показује да су конкурси пођеднако отворени и за мушкарце и за жене, али да постоји низ ограничења која индиректно дискриминишу жене због чега мушкарци чешће добијају подршку", каже Пејановић.
НАЛЕД ће, додаје, током наредних месеци представити целокупне налазе, као и препоруке за унапређења свим заинтересованим странама, ресорним институцијама и широј јавности, "након чега ћемо кроз дијалог заједно моћи да тражимо најбоља решења за јачање родне равноправности и економско оснаживање жена у Србији".
Препреке на које жене наилазе најчешће су постављене у условима конкурса, наводи се у извештају обхављеном у Медијском билтену НАЛЕД-а.
Критеријуми су махом усмерени ка додели новца прерађивачким и извозним делатностима где су жене традиционално мање заступљене. Такође, програми су најчешће отворени за привредна друштва фирме док су жене склоније оснивању предузетничких радњи.
Предност имају и предузећа са већим бројем запослених, интензивном производњом односно великим бројем машина и већим производним објектима. На крају, неретко се као средство обезбеђења захтева поседовање некретнине што све заједно елиминише већину жена с обзиром на то да су жене власници тек 24 одсто непокретности у Србији, костатује се у извештају НАЛЕД-а.
