Могућност великог добика, уз мало улагање, разлог је што се играма на срећу, клађењу и коцкању, окреће много људи. Међутим, у нади да ће срећа баш њих погледати, многи не знају или не умеју да се зауставе, и неретко се дешава да се у бици с фортуном опустоши сопствени банковни рачун и изгуби велики иметак.
То није проблем само у Србији, напротив, па ће тако у Великој Британији од половине априла важити нова правила приликом клађења – односно биће забрањено коришћење кредитних картица за клађење. Примењиваће се на све офлајн и онлајн производе за клађење, осим лутријских тикета, који се добијају без потврде. Разлог увођења те забране је спречавање да они који се кладе, иако су одрасле особе, упадну у велике дугове. Прецизно је израчунато да чак 24 милиона коцкара у Великој Британији неће више моћи за клађење да користе кредитне картице, а истраживање, које је спровела Комисије за коцкање, показало је да 22 одсто коцкара на интернету који користе кредитне картице, припадају групи проблематичних.
Да се у Србији, осим за кеш, може кладити и коришћењем кредитних картица, потврдио нам је директор Удружења приређивача игара на срећу Раде Каран.
У Србији се може кладити онлајн, односно могу се користити кредитне картице, а кориснци су приликом тог плаћања заштићени као и приликом сваког плаћања, каже Каран.
Иако спадају у индустрију забаве, игре на срећу морају бити под строгом контролом државе, подвлачи директор Специјалне болнице за болести зависности „Вита” Милан Влаисављевић, указујући на то да се од те врсте зависности лече углавном млади људи, у двадесетим годинама, иза којих је, нажалост, деценијски коцкарски стаж.
Како додаје, што је већа понуда на тржишту, клађење и коцкање је доступније, а што је учешће у томе јефтиније, више се и учествује па је свака мера која би могла довести до смањења клађења добродошла.
Посебан пробем је онлајн коцкање у којем је омогућено плаћење кредитном кратицом јер је ту најмање контроле, вели Влаисављевић.
На питање да ли би и у Србији могла бити уведена забрана коришћења кредитних картица за клађење, из Министарства финансија, које је надлежно за ту област, кажу да је тржиште игара на срећу у Великој Британији другачије регулисано него у већини земаља Европе. У том министарству кажу и да у Србији играч може у сваком тренутку да се искључи из игре и онемогући себи приступ онлајн играма (самоискључење), односно може сам укључити забрану приступа информационом систему на одређено време или трајно, а приређивач је дужан да одмах по пријему тог захтева онемогући приступ за дати налог. Уз то, на основу постојећих правила, играч може ограничити депозит на дневном, недељном и месечном нивоу, а омогућено му је и да писаним или електронском путем ограничи највиши износ који може уплатити током одређеног времена, односно највиши износ губитка.
Он указује на то да је законска регулатива у Србији у тој области добра, али је проблем што се правила, која су прописана, не поштују. Наглашава и да код одговорних нема довољно одговорности, а да само забрана или спречавање коришћења кредитних картица приликом клађења, неће дати добре резултате уколико се пре тога не начине кораци који би утицали на подизање свести о свим могућим ризицима која клађење носи.
Уз поштовање закона и увођење мера које ће клађење и коцкање учинити теже доступним, неопходно је и подићи свест о опасностима које клађење носи. Тако смо, рецимо, прошле године спровели истраживање у којем су испитивани ризици одрастања код младих од 15 до 18 година по основу многих зависности – између осталих и кад је реч о клађењу. Показало се да чак 45 одсто малолетника који су покушали да се коцкају није наишло ни на какву забрану, а интересантан је и податак да је од преосталих 55 одсто, чак 75 одсто истрајало у покушају, односно отишли су на неко друго место и замолили старије да им помогну да се кладе – што су ови и учинили, истиче Влаисављевић.
Д. Млађеновић
