У овом селу чоканске општине Јозанови су једини посвећени производњи цвећа и читав посед им је шест пластеника површине око 2.000 квадратних метара, под којима после има преко целе године, а приход остварују од почетка цвећарске сезоне почетком марта поводом Дана жена па до пвих дана новембра када су најтраженије хризантеме за хришћански празник Сви свети.
Арсен Јозанов се школовао за машинску струку па је радио у београдској “Мостроградњи” и Земљорадничкој задрузи “Црна Бара”, а супруга Слађана је радила као трговац, док нису одлучили да буду сами своје газде. Пре деценију и по прво су кренули са пластеничком производњом зелене салате, ротквица, парадајза, краставаца и другог поврћа, па су се 2014. године преоријентисали на цвећартсво.
- Превагнуло је бављење цвећарством јер је зарада већа. Поврће смо производили док нам неконтролисани увоз није покварио рачуницу. Оспособили смо грејање у пластеницима да би могли да за пијацу раније изађемо са парадајзом, где се могло највише зарадити и једне године баш смо доста уложили пуно труда и енергената за грејање пластеника и када је парадајз доспео за тржиште, продавао сам килогам на пијаци у Сенти за 150 динара, а увозни парадајз из Албаније препродавци су нудили за 80 динара. Када смо на крају те сезоне подвукли црту, испоставило се да није било зараде, па када смо већ имали подигнуте пластенике одлучили смо се за цвећарство - прича Арсен Јозанов.
Додуше, Арсен указује да су и у цвећарству улагања велика, јер све што је неопходно за производњу квалитетног цвећа се увози и скупо је, али ипак налазе бољу рачуницу него када су се бавили поврћем.
За почетак сезоне за Дан жена 8. март, за пијаце су спремне примуле, цикламе, саксијски каранфили и друго цвеће, коме се припаднице лепшег пола обрадују за празник, а потом се сезона наставља понудом петонија, кадифа, мушкатли… Најкраће речено, нема шта се од цевћа не однегује испод пластеника у Расаднику цвећа “Јозанов”.
- Производимо оно сезонско цвеће које се највише тражи на пијацама, али пробали смо да асортиман обогатимо и атрактивнијим врстама цвећа, међутим, људи имају своје навике у улепшавању својих домова и окућница, тако да ретко ко хоће да испроба нешто ново - напомиње Јозанов.
Све што се улаже у цвећарству – поскупљује, од хумуса, саксија, семена и заштитних средстава и енергената, а Арсен констатује да цене цвећа стагнирају. Тако наводи да су 2014.године три петоније продавали за 100 динара, да им је иста цена била и пролетос.
- Раније је зарада у цвећарству била већа, па сада да би држали корак и опстајали морамо да радимо и производимо много више, стално повећавамо количине цвећа, јер са малим количинама не можемо да се покријемо. Највише радимо породично. Поред мене и супруге Слађане, помажу двоје деце који су већ студенти, син Немања који завршава криминалистику и ћерка Јелена је на студијама стоматологије у Новом Саду. Када је више посла у пластеницима и када треба паковати цвеће за излазак на пијацу ангажујемо две раднице - појашњава Арсен.
Он наводи да породица нема друих сталних примања и да им је цвећарска производња у пластеницима једина делатност, за коју супруга и Арсен имају регистрована два газдинства…
Цвећари из Црне Баре су до сада у више наврата конкурисали за субвенције ради унапређења производње, коју настоје стално да усавршавају. Заливање цвећа им представља велико оптерећење, јер је у пластеницима пуно саксија са цвећем, па планирају да тај део посла аутоматизују да себи олакшају, јер сада уз доста напора успевају да обаве посао у производњи, пакују цвеће пристигло за продају и буду за пијачним тезгама.
- Главно тржиште су нам пијаце у Ади, Сенти и Кањижи, пробали смо јесенас и у Кикинди, где тражимо одговарајуће место, пошто је у тогу градња нове градске пијаце. Нашли су нам два метра места, али то је недовољно да се изложи понуда 20 до 30 врста цвећа, са колико идемо на пијацу, јер цвећарске полице изискују више места. Цвеће не продајемо на велико, све док можемо сами да га продамо на пијацама. Производњу повећавамо толико, колико сами можемо да продамо на пијацама и то је најсигурније. Продајом препродавцима није исплатива и не уклапа се у нашу рачуницу. Они хоће провокласну екстра робу, а да буде јефтина, да би могли што више да зараде - предочава Арсен Јозанов.
Породична производња цвећа Јозанових је у категорији малих газдинстава, а Арсен сматра да су у пољопривреди угрожена и мала и велика газдинства.
- Мали у производњу улажу мало, па у случају неповољних прилике на тржишту или неких других разлога мало ће и изгубити, а ови што раде на велико када “пукну” тешко ће се подићи. Када смо кренули са цвећарством, многи су нам говорили, да ће сви мали пропасти, али када се суоче са тешкоћама мали се лакше подижу него велики. Ми пробамо да пливамо како умемо и знамо, носимо се са конкуренцијом и опстајемо, успевамо да школујемо два студента. Ето, једва чекамо да крене продаја цвећа за Дан жена, јер смо се буквално испуцали улагањем у производњу до последњег динара. Од 1.новембра када завршимо са продајом хризантема за празник Сви свети, више од четири месеца само улажемо у производњи и за 8.март, нама цвећарима је прва берба - каже Јозанов.
Текст и фото: Милорад Митровић
