Котрљање равницом: Мали одгајивачи у свињарству пропадају, велики расту

Изузетно је неповољна ситуација у свињарству, због тога што су веома ниске откупне цене товљеника и прасади.
Милорад Митровић/Јефтина прасад
Фото: Милорад Митровић/Јефтина прасад

Килограм живе ваге товљеника откупљивачи и накупци плаћају 120 до 130 динара, а цена прасади је 150 до 160 динара. И док су цене товних свиња и прасади катастрофално ниске, житарице и сточна храна су поскупели, произвођачи трпе губитке. Председник Удружења свињара општине Бачка Топола Чаба Микушка предочава да имајући у виду садашње цене сточне хране реална цена за килограм живе ваге товљеника би била 160 до 170 динара, а за прасад 230 до 250 динара, да би рачуница била позитивна.

Садашње откупне цене не могу да покрију улагања па произвођачи бележе губитке, а Микушка указује да многи мали произвођачи су одустали од свињарства, како од това свиња тако и од узгоја прасади. Међутим, за разлику од малих који одустају и празне оборе, велики фармери напредују и појачавају своје запате, бар овде на северу Бачке.

- Све би било у реду ако би удружења могла да организују и сакупе произвођаче да обједине понуду, али за више од десет година колико наше удружење функционише, не успевамо јер увек смо на неки начин изиграни. Договоримо се са товљачима, међутим, у посао уђу накупци и покваре договоре, јер нема прецизираних фиксних обавеза да узгајивач прасади директно ради са товљачима, пошто се свугде умешају накупци, направе штету произвођачима и однесу зараду. Није нама криво што накупци зарађују, него је проблем што наш рад од шест месеци колико треба да се дође до прасета, је потцењен. За полугодишњи труд по једном прасету остварујемо зараду од свега 700 до 800 динара, а накупац толико заради за 10 или 15 минута ангажовања - напомиње Микушка.

Фото: Милорад Митровић/ Чаба Микушка

Према његовим речима, проблем је и што нема континуираног откупа прасади. 

- За побољшање неповољне ситуације у сточарству, једино решење јесте да се некако заустави манипулисање са ценом живе стоке у свињарству и говедарству, јер манипулација долази “одозго”. Неко огромне паре згрће са овом манипулацијом, јер немогуће је ово што се дешава, да један дан нешто кошта 250 динара и за неколико дана вреди 40 посто мање, истовремено житарице, односно сточна хране драстично поскупи 30 до 40 посто, а откупне цене товљеника и прасади су драстично пале - примећује Микушка.

Велики фармери и откупљивачи су у повољнијој ситуацији јер испоруком више од 50 товних свиња на откупну цену остварују ПДВ, а мали за испоручене товљенике добијају само откупну цену. Микушка указује да и ту има манипулација, јер откупљивачи од малих произвођача врше откуп по актуелној цени, па узимају као свој део колача ПДВ, али и државну субвенцију од 1.000 динара по товљенику.


Захтеви саопштени министарству

Председник Асоцијације сточара Срема и Мачве Зоран Ерић из Мартинаца изјавио је за наш лист да су представници Министарства пољопривреде на састанку у петак саслушали “кукање” узгајивача свиња.

- Наши захтеви су између осталог да се са робним резервама  утврди расположива количина кукуруза која би се ставила на располагање произвођачима по повољним паритетима, да се појачају контроле инспекције на граничним прелазима приликом увоза меса и месних прерађевина и да се пожури са исплатом субвенција. Тражимо увођења прелевмана и квота на увоз свежег и смрзнутог меса и месних прерађевина, пре свега месних прерађевина које нису до сада оптерећиване царинама - каже Ерић.


- Верујте, половина субвенција за товне свиње нажалост оде накупцима. Манипулисање субвенцијама је огромно. Ко је сагледавао потребе за субвенционисање ове производње, није размишљао о томе да помаже малим произвођачима, него само великим, што значи да су мали произвођачи осуђени на пропаст. Мали произвођачи цео свој живот су уложили у оно што имају и са овим ценама пропадају. Треба сагледати могућности да се више помогну мала и средња газдинства да се развијају, а не да подстицаји иду на руку великим газдинствима - каже Микушка.

Чаба Микушка и његов колега заједно држе фарму са 60 до 70 крмача, јер на мање не би вредело да раде, али напомиње да и поред тога имају проблема.

- Проблем представља и то да држава не дозвољава квалитетним приплодним нерастовима да раде ван газдинства, односно не признаје квалитетног приплодног нераста када изађе из газдинства у друго двориште ради оплодње свиња. Власник приплодног нераста не може да изда папире ради уметичења потомства. Други проблем је што у Србији постоје само два репродукциона центра за вештачко осемењавање свиња у Бачкој Тополи и Великој Плани. Дистрибуција из Велике Плане за наш реон је само једном недељно, понедељком или петком, па су семена која се допремају стара и квалитет осемењавања је лош. Премали је капацитет ова два центра за целу Србију и требали би да раде са више квалитетних приплодних нерастова, ако се сматра да су само она довољна - сматра Микушка.

Са проблемима се суочавају и власници приплодних крмача када желе да је продају другом. Yабе те крмаче имају екстра оцене, јер ако изађу из газдинства где су уматичена, не могу више да буду приплодно грло него само крмача за клање и заврше у месним прерађевинама. Државним субвенцијама се подржава набавка приплодних назимица и нерастова, која је на први поглед у износу од 15.000 динара по грлу примамљива, али та субвенција оде на папирологију и администрацију па од тога фактички ништа не остане. Приметно је и да код набавке приплодних назимица има и шкарта, а такође и да крмачице које су сада у моди захтевају храну екстра квалитета и изузетну негу у погледу опреме

и простора, што мали произ­вођачи немају, нити ће имати, јер немају новца за улагање. Могућност да мали произвођачи уђу у већи бизнис у свињарству је готово никаква - матра Микушка.

Текст и фото: Милорад Митровић

EUR/RSD 117.5738
Најновије вести