Најскупљи стан у новоградњи купљен је за 1,28 милиона евра на београдском Врачару, а површина му је 301 м2.
Најскупља кућа продата је на територији Савског венца за 5,1 милиона евра, док је најскупљи квадрат пословног простора од 10.110 евра продате на београдском Старом граду.
Површина тог пословног простора је 179 м2 па је уједно и највиша уговорена цена у Србији.
Најскупљи квадрат пољопривредног земљишта био је на територији града Шапца, износио је 25 евра по м2 а за парцелу од 56 ари.
Најскупља парцела пољопривредног земљишта прометована је у Каћу, где је 125,5 хектара продато за 1,53 милиона евра.
РГЗ наводи да је укупан обим новчаних средстава на тржишту непокретности у Србији у 3. кварталу износи 1,7 милијарди евра, што је повећање од 10,6 посто у односу на исти период 2021. године.
На промет станова потрошено је 935,2 милиона евра, од чега на територији града Београда - 579,6 милиона.
У укупном тржишту некретнина станови су 57 посто, односно проценат више него у истом периоду 2021.
За трговину кућама, викендицама и стамбеним зградама укупно је потрошено 171,1 милиона евра, за грађевиско земљиште 122 милиона, за пословне просторе 66,8 милиона а за пољопривредно земљиште 52,5 милиона евра.
Додаје да је свака десета некретнина плаћена кредитом што је за четири посто мање него у истом периоду лане.
Четвртина станова у овом периоду у Србији је плаћена из кредита, што је осам посто мање него у 2021.
