То представља раст од око 15,5 одсто на годишњем нивоу. Најпродавнији бренд је домаћи „Фијат” с готово 4.000 возила, а затим „Шкода”, „Фолксваген”, „Рено”, „Форд”, „Опел–Дачија” и „Тојота”. Ипак, највише се продају половна возила, годишње око 100.000.
Увозници и даље мисле да на њихову продају, а и на екологију, утиче неконтролисани увоз половњака са Запада, који је прошле године достигао 120.000 возила. То су већином аутомобили произведени од 2001. до 2008. године, чија просечна цена на нашем тржишту не прелази 2.500 евра.
Међутим, то су и еколошки најнеприхватљивији аутомобили с високим километражама и ислуженим катализаторима, који се често с њих скидају, па ћемо ускоро имати проблем да ће у већим градовима морати да се уведу рестрикције за улаз аутомобила у центар.
– Ради се о томе да је загађење опасним отпадом које је сада пронађено алармантно објављено у медијима, али ово што се дешава са загађењем моторним возилима мислимо да је непремостиви проблем – истиче председник Асоцијације увозника и делова др Милош Петровић.
Вредност загађења у градовима, на пример у Београду, када нема кошаве, буде и до 14 пута већа од дозвољене. Укупно за пет година добили смо више од пола милиона половњака са Запада с тенденцијом даљег раста.
Увозници аутомобила апелују на надлежне да се купцима који желе да купе еколошка возила, хибриде и електрична, дају субвенције које постоје у суседним земљама. На пример, у Хрватској субвенције су и до 9.000 евра.
Подаци показују да код нас готово да нема средине: купују се или најјефтинији или најскупљи аутомобили. Свако седмо купљено возило је из групе премијум брендова, то значи да је његова цена изнад 25.000 евра.
У Београду је регистровано чак 70 одсто новокупљених возила. Они који имају, не штеде, па тако у Београду има пет нових регистрованих аутомобила чија је цена изнад 300.000 евра.
– Алтернативни погони су велика тема у Западној Европи већ последњих седам до осам година – каже директор „Тојоте Србија” Роберт Лукић. – Ми смо тек у зачетној фази и сви у аутомобилској бранши, као и наши грађани, желимо да се по том питању освестимо и да ухватимо корак с Европом.
Д. Урошевић
