Мали је у објави на свом Фејсбуку налогу навео да у последње време медији блиски опозицији покушавају да оспоре економске резултате.
Свакодневно имамо прилику да читамо разна поређења, која показују како наводно Србија није баш толико успешна у економији и како је неко претходно руководство имало боље резултате у вођењу економске политике, навео је Мали.
Каже да га такви текстови неретко радују, јер су изјаве о економским резултатима тренутне власти увек добро поткрепљене чињеницама.
Мали наводи да је "у низу тих покушаја", изашао и текст под насловом "Пре него што је СНС дошао на власт привреда је расла три пута брже", где се, каже, износе поређења о расту привреде од 2001. до 2011. године и од 2011. године па до данас.
Интересантно је да се и сам аутор, након што је на почетку изнео ову тезу, на крају текста ограђује од те констатације и пише како је раст у тим годинама био неодржив и на “стакленим ногама”, примећује Мали.
Подсећа да је о тој теми и сам писао у публикацији под називом "Две деценије економске политике Републике Србије – од финансијског краха до стабилизације и убрзаног раста", у којој је образожио каква је била економска политика до избијања светске економске и финансијске кризе.
Министар наводи да период до почетка светске економске кризе 2008. године карактеришу изузетно повољне међународне економске околности и експанзивна путања глобалног раста.
Раст наше привреде је био заснован пре свега на потрошњи, а не на инвестицијама и извозу, као што је то случај данас. Имали смо и изузетно високу, двоцифрену стопу инфлације, двоцифрену стопу незапослености и потпуно урушавање тржишта рада, наводи Мали.
Каже да је на тржишту рада било евидентно и да долази до повећања сиве економије и до пореске евазије.
Мали додаје да су приходи од приватизације били извор финансирања непродуктивних државних расхода, што је, каже, касније довело до спирале раста дефицита и дуга.
Такође, финансирање потрошње је генерисало снажан раст увоза и висок двоцифрен дефицит текућег рачуна који је достигао 20 одсто. Извоз је био дестимулисан јаком апрецијацијом курса која је значајно умањивала конкурентност привреде, рекао је Мали.
Наводи да је највећи допринос БДП-у долазио од сектора услуга, пре свега трговине, саобраћаја и комуникација, док је индустрија бележила смањење учешћа у БДП-у и давала знатно скромнији допринос његовом расту.
Све наведено, истиче Мали, довело је земљу у тешку позицију, па је тако 2012. године, поред кризе јавног дуга, била и криза ликвидности.
На рачунима државе крајем јула 2012. године било је свега 8,4 милијарди динара. Само за исплату месечног фонда за пензије у том периоду је било потребно 40 милијарди динара, од чега је буџет Републике дотирао 22 милијарде динара. Дакле, средства на рачуну нису била довољна чак ни за пензије. Поређења ради, данас на рачуну имамо 263,9 милијарди динара, рекао је Мали.
Данас је, додаје, рекордно ниска незапосленост, док је 2012. износила 25,9 одсто.
Такође, каже, да је данас ниска и инфлација од 3,3 одсто међугодишње, стабилан курс, док је ниво јавног дуга под контролом и у условима пандемије и износи 55,4 одсто БДП-а.
Истиче да је раст БДП-а данас одржив, заснован на реалним основама, на расту индустрије, на производњи у фабрикама које се готово свакодневно отварају.
Ми данас градимо ауто-путеве и брзе саобраћајнице, градимо болнице и школе, отварамо нове фабрике и нова радна места, повећавамо плате и пензије… Радимо све како би наши градани живели боље и томе остајемо посвећени, упркос свакодневним критикама и мржњи којима смо изложени, закључио је Мали.
