"Сада са још већом сигурношћу могу да потврдим да ће раст на крају године бити један од најбољих, ако не и најбољи на старом континенту, пошто је извесно да ће бити већи од 6,5 одсто", објаснио је Мали у саопштењу достављеном Танјугу.
Наиме, Републички завод за статистику објавио је податке реалног раста бруто домаћег производа за први и други квартал текуће године, према којима је, у односу на исти период 2020. године, БДП у првом кварталу ове године био већи за 1,8 одсто међугодишње, а у другом је раст износио 13,7 одсто, што је за 0,3 процентна поена више у односу на флеш процену.
"Све ово говори да је држава, упркос највећој економској и здравственој кризи икада, успела да изађе као победник и спречи урушавање економског система у држави због пандемије вируса корона", изјавио је Мали.
Показало се, како каже, да су три пакета помоћи повољно утицали на очување привредне активности, запослења, али и подстакли потрошњу, што је утицало на раст БДП-а.
"За та три пакета помоћи држава је прошле и ове године издвојила укупно око осам милијарди евра, односно око 17,4 одсто БДП-а. То је јасан показатељ да је држава трајно опредељена да пружа помоћ, по први пут у историји и грађанима и привреди, онда када је то најпотребније. Сада грађани знају да држава стоји чврсто иза њих", навео је он.
Како је објаснио, трећи пакет помоћи још увек се исплаћује, па ће тако пензионери наредну уплату од 50 евра моћи да очекују 22. септембра.
"После уплате најстаријима, пунолетни грађани могу очекивати уплату других 30 евра помоћи, а у децембру још 20 евра помоћи за све", поручио је министар финансија, уз подсећање да ће држава као и до сада у потпуности испоштовати дата обећања и новац уплатити на време и у динар.
Мали је рекао да у фебруару наредне године наши најстарији суграђани могу очекивати и уплату од 20.000 динара.
"Држава има новца и ово је прави начин да се помогне и додатно погура потрошња, која свакако утиче и на раст БДП-а", објаснио је он.
Поред тога, навео је Мали, очекује нас раст минималне зараде, али и пензија у складу са швајцарском формулом, као и плата у јавном сектору, што ће утицати на раст просечне зараде у Србији.
Навео је и да се још увек разговара са представницима радника и послодавцима поводом раста минималне зараде у Србији.
"Наш предлог је да она буде увећана за 9,4 одсто од следеће године, односно са 32.022 на преко 35.000 динара. С обзиром да очекујемо да ће раст на крају године бити већи од 6,5 одсто, са сигурношћу могу да потврдим да ће и пензионери и запослени у јавном сектору моћи да очекују знатна повећања примања", изјавио је Мали.
Процене су, како каже, да ће просечна зарада у нашој земљи следеће године бити најмање око 670 евра, што ће додатно погурати раст зарада у Србији, што је у потпуности у складу са циљем да животни стандард грађана Србије расте.
Министар је закључио да раст БДП-а гарантује и наставак капиталних улагања, односно изградњу школа, болница, регионалних путева и подсетио да се у овом тренутку гради седам, а да ће се до краја године градити чак десет ауто-путева и брзих саобраћајница у Србији.
Према данас објављеним подацима РЗС-а, најзначајнији реални раст бруто додате вредности од 33,3 одсто забележен је у сектору трговине на велико и мало, поправке моторних возила, саобраћаја, складиштења и услуге смештаја и исхране.
Такође, забележен је раст од 13,5 одсто у сектору индустрије и снабдевања водом и управљања отпадним водама, 30,9 процената и у сектору стурчних, научних, иновационих и техничких делатности и административних и помоћних услужних делатности.
