"Захваљујући нашим пријатељима из Мађарске, успели смо да обезбедимо додатних 500 милиона кубика гаса које ћемо ускладиштити у два складишта у Мађарској, а купујемо од две њихове фирме, једна је МЕТ, а друга МВМ која је у Мађарској исто што и код нас ЕПС. Дакле, од сваке од њих купујемо по 250 милиона кубних метара гаса и већ смо платили аванс око 250 милиона евра", рекао је Мали Танјугу.
Најавио је да ће договорених 500 милиона кубика гаса бити ускладиштено у Мађарској до 1. октобра и да ће нам онда, као што је најављено, бити на располагању по три милиона кубних метара тог гаса дневно у октобру, затим у новембру, децембру, јануару и фебруару по шест милиона кубика гаса дневно и у марту три милиона кубних метара гаса дневно.
Мали је подсетио да је Србија већ обезбедила на основу договора председника Александра Вучића и Владимира Путина, гас по повољнијој цени (2,2 милијарде кубика гаса по нафтној формули, по цени која ће се кретати између 310 и 408 долара за 1.000 кубних метара гаса).
Министа је најавио је и да ће наш део складишта у Банатском Двору бити потпуно напуњен у наредних двадесетак дана.
"Та три извора (гас и Русије по нижој цени, гас из складишта у Мађарској и у Банатском Двору) ће нам обезбедити довољно гаса за домаћинства и привреду како бисмо прегурали ову зиму", нагласио је Мали.
Истакао је да Србија у овој ситуацији има решење и за гас.
"Већ смо 250 милиона евра пребацили Мађарима и сада тај гас полако пристиже. Крајем јула морамо да платимо поново за додатне количине гаса за август. То иде из месеца у месец и функционише по плану. Плаћамо авансно, онда они упумпавају гас и најважније је да га имамо у складиштима и да можемо зими да га довучемо у Србију", рекао је Мали.
Када је реч о струји, Мали каже да су и ту велики изазови како обезбедити довољне количине за зиму, с обзиром да ЕПС не производи довољно угља.
"Потписали смо 11 уговора, када је у питању куповина угља од разних рудника из разних земља. Полако али сигурно тај угаљ стиже у Србију, а преговарамо и са нашим кинеским пријатељима о набавци милион тона додатног угља, како би на стовариштима ЕПС-а имали довољно угља за било коју ситуацију током зиме. Такође, размишљали смо и о куповини струје унапред, путем форварда и фјучерса и већ смо неку струју и купили и онда иде сукцесивно плаћање", навео је Мали.
Каже да је држава набавила довољно и мазута и да је пре неколико дана договорена набавка још 28.000 тона мазута, као би се побољшао квалитет сагоревања угља у термоелектранама ако то буде потребно.
Министра финансија је када је сирова нафта у питању подсетио да је донета уредба о контроли цена нафте и деривата, која се стално обнавља и мења.
"Радимо све што је у нашој моћи да исконтролишемо цену горива, дизела и бензина тако да не буде великих скокова и тако заштитимо грађане и њихов животни стандард", рекао је Мали Тањугу.
Истакао је да држава није ни ту дозволила да инфлација неконтролисано расте и да су зато ограничене цене и смањена акциза, као и да је држава преузела и тај терет кризе на себе, како би обезбедила стабилне и ниже цене горива на пумпама.
"У овом тренутку је снабдевање нафтом и дериватима стабилно. Плашили смо се да ли ће због контроле цена бити несташице, али сваке недеље преговарамо и разговарамо и са МОЛ-ом и са ОМВ-ом и НИС-ом и свима који учествују на тржишту нафте и нафтних деривата и то за сада добро функционише", навео је Мали.
Додаје да цене горива код нас немају велики утицај на инфлацију, иако су у целој Европи отишле у небеса.
"Немамо ни несташице, тако да мислим да смо и ту урадили добар посао", нагласио је Мали.
Додаје да држава и даље субвенционише цену дизела за пољопривреднике, који могу да га купе по цени од 179 динара за литар.
"Дакле, држимо обећање које је председник дао - највећи терет кризе преузимамо на себе", нагласио је Мали.
Каже да је велики број изазова пред целим светом и да нас све чека тешка зима и напомиње да је ово трећа кризна година, а које су обележили пандемија, прекид ланаца снабдевања, раст цене енергената, сукоб у Украјини и друго, што све утиче и на нашу земљу.
"Ми смо још прошле године почели да се бавимо свим стварима неопходним како би презимили са што мањим последицама које доноси ова криза у свету. Сада је лето и мало ко размишља како ће бити зими, али ми размишљамо, то нам је посао. И водимо рачуна да све енергенте, сирову нафту, гас, струју, угаљ, мазут и све друго неопходно за зиму обезбедимо у одговарајућим количинама и на одговарајући начин", навео је Мали.
Додаје да више није питање само цене енергената већ да ли можете да их купите.
Мали је напоменуо да као министар финансија можда не би требало толико да се бави енергентима, али да је сада таква ситуација да се сви баве тим питањем, од председника, премијерке и тима у влади, како би се грађанима обезбедило све што је неопходно за зиму.
Напомиње да је цена струје у свету отишла до 400 евра по мегавату, док у Србији она није мењана за грађане и привреду, па је тако грађани плаћају свега око 40 евра, а привреда 75 евра.
Све плаћамо из нашег буџета, а задржавамо стабилност наших финансија, нагласио је Мали.
Поручио је да јавни дуг сада износи 53,7 одсто БДП-а и да до краја године неће прећи изнад 55 или 56 одсто, што је далеко испод критеријума Мастрихта.
