Да подсетимо, Закон је донет почетком прошле године с одложеном применом од годину дана и уређује поступак утврђивања имовине физичког лица, њено увећање и посебан порез на имовину за коју физичко лице не може да докаже да је стекло на законит начин. То, заправо, значи да ће они који у знатној мери повећају свој имовину морати да имају ваљане доказе о томе на који су то начин учинили. Да ли ће тако и бити показаће време, али стручњаци указују да је поступак провере имовине компликован и дуготрајан, те да у Србији нема валидних података о свим приходима.
По речима пореског саветника Ђерђа Папа, реч је о закону који утврђује повећање имовине коју неко поседује - од одређеног дана до дана када се обави контрола те имовине.
- Уколико нема ваљане потврде да је реч о имовини, односно приходима који су стечени на законит начин и за шта су плаћени порези, требало би да се утврђује порекло стечене имовине, а у супротном, дакле у случајевима када је имовина стечена на законит начин - наследство, продаја... не би требало нешто тако очекивати - каже Пап.
Термин “имовина” означава непокретне и покретне ствари, регистроване или нерегистроване, као и друга имовинска права у Србији и иностранству, док су „пријављени приходи” приходи физичког лица који су пријављни надлежном пореском органу
Како би се овај Закон спроводио у пракси, потребно је да Пореска управа обезбеди посебну јединицу, која ће се бавити његовом наплатом. Треба знати да Пореска управа покреће поступак контроле ако се у "претходном поступку учини вероватним" да у највише три узастопне календарске године у којима је физичко лице увећало имовину, постоји разлика између ње и пријављених прихода, већа од 150.000 евра у динарској противвредности. Терет доказивања увећања имовине у односу на пријављене приходе физичког лица је на Пореској управи, а након тога терет доказивања је на физичком лицу, односно порески обвезник мора да докаже да је имовина, у делу у којем њено увећање није у складу с пријављеним приходима, стечена законито.
У току мање измене
- Тек треба видети како ће се Закон о утврђивању порекла имовине примењивати, јер су тренутно у Скупштини Србије у процедури неке, мање, измене закона, а још нису донети ни подзаконски акти, тако да се, заправо, још не може ни претпоставити како ће се поступак утврђивања порекла имовине одвијати у пракси - каже Ђерђ Пап. - Поступак доказивања покреће Пореска управа, а могуће је и да је неко обавести да нечија имовина није у складу с примањима, после чега Пореска управа, у којој се ради анализа ризика, поступак покреће или не покреће.
Иначе, термин “имовина” означава непокретне и покретне ствари, регистроване или нерегистроване, као и друга имовинска права у Србији и иностранству, док су „пријављени приходи” приходи физичког лица који су пријављни надлежном пореском органу. „Увећање имовине” представља позитивну разлику између вредности имовине физичког лица на крају одређеног периода у односу на његов почетак, а под термином „незаконито стечена имовина” подразумева се разлика између увећања имовине и пријављених прихода за коју физичко лице не докаже да је стечена на законит начин.
У имовину се убрајају и финансијски инструменти, удели у правном лицу, опрема за обављање самосталне делатности, моторна возила, пловни објекти, ваздухоплови, штедни улози, готов новац и друга имовинска права. Пореска управа може да користи све врсте евиденција и података које поседују надлежни органи, а поступак се спроводи на основу анализе ризика, у складу с годишњим смерницама које доноси директор Пореске управе и оне нису јавно доступне.
Д. Млађеновић
