За три месеца, од јуна до септембра, на посао је кренуло 22.200 људи више, а незапосленост је смањена за 25.600 лица. У оквиру укупног раста запослености, и формална запосленост је порасла јер је 34.300 стекло тај статус, а број оних који су запослени неформално смањен је за 12.100. Рест запослености највећи је у старосној групи од 45 до 54 године.
Највише новозапослених у протекла три месеца било је у Војводини, у којој је и незапосленост смањена за 12.700 људи. У Београдском региону дошло је до преливања из статуса активних у статус неактивних, што је довело до повећања обима неактивног становништва у целој држави. Посматрано по секторима, најизраженији раст запослености у трећем кварталу бележи се у пољопривреди, шумарству и рибарству, што је и очекивано ако се има у виду да су тада у јеку пољопривредни послови.
Подаци РЗС-а показују да је у трећем квраталу запослено 4.200 младих од 15 до 24 године, незапосленост је мања за 5.900, а број наактивних младих без посла смањен је за 12.800. У истом периоду, проценат младих од 18 до 24 године, који су у најбољем случају завршили основну школу, повећан је у односу на крај јуна 6,2 одсто.
РЗС наводи и да је стопа активности становништва старог 15 и више година у трећем кварталу износила 54,8 одсто, а највећа је забележена у Шумадији и западној Србији и износила је 56,7 одсто. У Војводини, те јужној и источној Србији забележене су најниже стопе активности, и то 53,7 одсто и 53,4.
Стопа запослености становништва старости 15 и више година на крају септембра ове године износила је 49,6 одсто, а највећу бележи Београдски регион – 51 одсто, иза њега су Шумадија и западна Србија, као и Војводина с 50,7 одсто, односно 49,4.
У трећем кварталу стопа запослености износила је 49,6 одсто, а незапослености 9,5. Најмања стопа незапослености забележена је у Београдском региону – 7,6 одсто. Следе: Војводина с 8,2 одсто, Шумадија и западна Србија с 10,6, док је у јужној и источној Србији била најлошија и износила 12 одсто.
Љ. Малешевић
