По њеним речима разлози за то што се домаћа пшеница не продаје боље су мала потражња, али и то што због изузетно ниских цена руске и украјинске робе нисмо конкуренти с ценом на црноморском тржишту. Она је појаснила да се наше спољнотрговинско тржиште дели на земље региона где убраја и Италију и на остале земље света према којима се роба отпрема Дунавом, највише преко румунске луке Констанца, па даље бродовима.
- Приликом извоза на регионално тржиште ми имамо предност због цена транспорта, али имамо и оштру конкуренцију из Хрватске, Мађарске, Румуније ... којима се купци из региона окрећу чим цена српске робе није одговарајућа. На регионално тржиште годишње можемо продати максимално 600.000 до 700.000 тона робе, а сви остали извозни вишкови морају се продати на ФОБ-у где имамо конкуренцију међународног тржишта, најпре од Русије и Украјине, а потом и Мађарске, Румуније и Бугарске - рекла је Сунчица Савовић.
Она је подсетила да смо ову економску годину започели с већим пренесеним залихама него што је то уобичајено, делом због рекордно великог рода 2021. године, али и због забране и ограничења извоза. То је, истакла је наша сагорница, значајно омело извоз у периоду март-јун прошле године и на почетку економске 2022.и 2023. године нас оставило с неуобичајено великим залихама пшенице од преко 700.000 тона из рода 2021. године.
- У овој економској години имали смо такође добар род пшенице од око 3,2 милиона тона. Наиме, ппшеница је била посејана на 621.000 хектара, а просечан род је био и 5,2 тона по хектару. У Србији се месечно троши највише око 150.000 тона пшенице за све намене па је годишња потрошња у земљи максимално 1,8 милион тона - казала је Сунчица Савовић.
Брашно, као главни пшенични производ, продаје се боље него лане, али и директор „Житоуније„ Здравко Шајатовић каже за Дневник да имамо велике залихе пшенице и да не верује да ћемо успети да вишак продамо јер смо лане успели да извеземо свега 1.063.000 тона пшенице и брашна. - Рецесија и инфлација у свету допринели су да цене пшенице падају и да се жито све мање тражи - истакао је Шајатовић. - Земље које су раније куповале пшеницу сада су смањиле количине и вероватно користе жито које имају на залихама. Италија је била једна од наших главних купаца, али је сада смањила увоз из Србије, вероватно баш зато што троши залихе.
По његовим речима, за осам месеци од када је скинут род пшенице прошлогодишње жетве, извезли смо око 100.000 тона брашна што је за десетак одсто више него прошле године. - Месечно продамо око 12.000 тона брашна, највише у Црну Гору, Северну Македонију и Босну и Херцеговину, а тренутно је цена 370 евра по тони - рекаоШајатовић.
Од када је пала цена пшенице, која се ове седмице продавала по 28,8 динара на Продуктној берзи Нови Сад, брашно је јефтиније,
- Пре неколико месеци,извозна цена брашна је била 440 евра тона, али од како је пшеница појефтинила и цена ове намирнице иде надоле - каже Шајатовић.
Залихе код трговаца, складиштара и млинара
- Домаће залихе пшенице налазе се на више места - навела је Сунчица Савовић. - Део је код трговаца и складиштара, који нису успели да извезу или утроше производ,а део код млинара у силосима где има пшенице за продају у количинама од најмање једне месечне потрошње.
Она напомиње да жито на залихама држи и Републичка дирекција за робне резерве, која је прошле године куповала нешто веће количине пшенице него ранијих година.
- То жито није намењено тржишту за продају већ се чува - казала је Сунчица Савовић.
З. Делић
