У односу на исти квартал прошле године укупно регистрована запосленост повећана је 3,2 одсто, односно на радно место иде 65.078 људи више.
Посматрано по моделитетима запослености, највише је запослених у радном односу – 1.975.948, затим ван радног односа – 71.072, док је број регистрованих индивидуалних пољопривредника 79.577. Највеће повећање запослености бележи се у категорији запослености у радном односу – 3,7 одсто, што значи да је на тај начин до посла дошло 70.035 лица.
Територијално, раст запослености је доминатно концентрисан у Београдском региону и Региону Војводине. То се поклапа с податком да је прошле године највише оних који су одлазили из својег места становања у потрази за послом, долазили у Београдски регион и Војводину, који се и даље сматрају добрим местима за проналазак радног места, па су самим тим и најпривлачнији за пресељење и трајније насељење. За разлику од та два региона, региони Шумадије, те западне, јужне и источне Србије бележе тренд одсељавања становништва, и то у већем проценту од оних који се насељавају из било којег, а пре свега радног, разлога.
Статистички подаци показују да се лане у Београдски регион доселило 49.494 људи, а у Регион Војводине 27.362. Као и претходних неколико година, највише оних који су се доселили у Војводину, за ново место становања одабрали су Јужнобачку област – 10.980.
У Нови Сад лане се доселило 7.802 људи – 4.271 из других региона, 2.311 из неке друге локалне самоуправе у оквиру Јужнобачког округа и 1.220 из другог насеља у оквиру самог града.
Просечна старост досељених грађана у унутрашњој миграцији у Србији била је око 34 године, што значи да је реч о радно способном становништву. Ваља напоменути да, и поред тога што могућност запослења утиче на одлуку грађана да промене место боравка, на то утиче и наставак школовања у већим градовима у Србији, али и удаја или женидба.
Да је то тако, показује и податак РСЗ-а да је од укупног броја лица која су се лане преселила – дакле, оних 120.355 – 35 одсто радно активних, чак 57 одсто су издржавана лица, док је осам одсто оних који су се преселили иако имају личне приходе.
Уколико се анализирају делатности, подаци РЗС за прву половину ове године показују да се највеће запослење бележи у прерађивачкој индустрији – раст од 27.956 лица, затим у административним и помоћноуслужним делатностима – раст од 14.535, затим услугама смештаја и исхране – раст од 6.211, трговини на велико и мало и поправци моторних возила – раст од 6.024 лица, односно новозапослених.
Током другог квартала ове године, и поред података да је дошло до већег запошљавања у Србији, РЗС наводи да је број запослених у јавном сектору смањен за 8.463 људи.
Љ. Малешевић
