У саопштењу се наводи да у Србији готово да не постоји појединац који сматра да пандемија неће имати негативне последице по пословање, а чак 69 одсто привреде предвиђа да ће те последице трајати од шест месеци до годину дана.
То је показало истраживање НАЛЕД-а спроведено међу 110 компанија и предузетника.
Међу анкетиранима привредницима чак 97 одсто наводи да ванредно стање утиче умерено или врло негативно на њихово пословање.
Највећи изазови с којима се суочавају јесу проблеми с наплатом и ликвидношћу (код чак две трећине испитаника), пад тражње (45 одсто), али и проблеми с редовном исплатом зарада (32 осто), организацијом рада и редовним измиривањем обавеза ка држави.
Очи целе привреде упрте су у сутрашње представљање мера подршке и чак 89 одсто њих сматра да је најважније да дође до смањења или одлагања наплате пореза и доприноса на зараде јер је то кључна мера која помаже привреди да преживи.
Извршна директорка НАЛЕД-а Виолета Јовановић подсећа да је та организација на самом почетку кризе дефинисала сет од 10 кључних мера за опоравак привреде, са посебним акцентом на мала предузећа и предузетнике и поздравила је усвајање мера подршке које је најавио председник Александар Вучић.
Подаци анкете показују да 63 одсто приватног сектора очекује да ће им се приходи значајно смањити услед Ковид-19 кризе и то за више од 50 одсто.
То су пре свега предузећа у сектору туризма и угоститељства, саобраћаја и транспорта, заштите животне средине, али и пољопривреде. Остатак приватног сектора очекује умерено смањење прихода - до 20% прихода, што се пре свега односи на секторе попут здравствене и фармацеутске индустрије, ИТ сектора, банака и адвокатских канцеларија.
Јовановић каже да се показало да организације очекују да ће на мере ванредног стања морати да реагују смањењем броја радника и обима производње.
Испитаници процењују да ће морати да отпусте око 1.100 радника (у просеку 30 по предузећу) или 18 одсто радне снаге уколико не буде мера подршке.
Трећина би морала да прибегне тој мери, а око петине би запослене послало на неплаћено одсуство. У том смислу кључна је подршка државе да се спречи већи раст незапослености, додаје Јовановић.
Док би 50 одсто пробало да преброди кризу смањењем трошкова (радника и производње) у случају непостојања подршке државе, друга опција је коришћење вишкова из претходног периода, а на трећем задуживање код банака.
НАЛЕД подсећа да у пакету подршке никако не би требало заборавити локалне самоуправе које се такође суочавају са проблемом ликвидности те је неопходно успоставити фонд за градове и општине највише погођене пандемијом.
