Доносећи такву одлуку Извршни одбор је, пре свега, имао у виду очекивано кретање инфлације и њених фактора из домаћег и међународног окружења у наредном периоду.
Задржавајући референтну каматну стопу Извршни одбор је констатовао да је инфлација чврсто под контролом шесту годину заредом и да ће тако остати и у наредном периоду.
У складу с очекивањима и најавама НБС, међугодишња инфлација је наставила да се креће у границама циља (3,0 ± 1,5 одсто) и у априлу је износила 3,1 одсто, што је, према процени Извршног одбора, њен највиши ниво за ову годину.
Извршни одбор очекује да ће инфлација од маја имати силазну тенденцију и да ће током прве половине 2020. године бити близу доње границе циљаног распона, а потом започети постепен повратак ка централној вредности циља.
На ниске инфлаторне притиске указују и даље ниска и стабилна базна инфлација, као и инфлациона очекивања финансијског сектора и привреде, која су усидрена око циља од три одсто за две године унапред.
Разматрајући актуелна макроекономска кретања Извршни одбор је оценио да је опрезност у вођењу монетарне политике и даље потребна, пре свега због кретања у међународном окружењу.
Нове протекционистичке мере и трговинске тензије повећавају неизвесност на међународном робном и финансијском тржишту, оцењују у НБС.
Кретање светске цене нафте у наредном периоду и даље је неизвесно због бројних фактора на страни понуде и тражње.
Успоравање глобалног привредног раста и инфлације утиче на процес нормализације монетарних политика водећих централних банака, Система федералних резерви и Европске централне банке, који ће бити спорији од очекиваног.
И даље је неизвесно у којој мери ће се процес нормализације разликовати од очекивања тржишта, што би могло да утиче на нестабилност глобалних токова капитала.
Извршни одбор истиче да је отпорност наше привреде на евентуалне негативне утицаје из међународног окружења повећана захваљујући смањеној интерној и екстерној неравнотежи и повољним макроекономским изгледима за наредни период.
