Без обзира на то куда ће даље из Турске бити усмерен руски гас, једно је сигурно: да ће пролазити кроз Србију, а одатле даље, ка тржиштима Мађарске, Словачке, Аустрије, Италије, оцењује радио „Дојче веле”.
У тексту се подсећа на то да је председник Србије Александар Вучић најавио да би изградња продужетка гасовода „Турски ток” кроз Србију могла почети веома скоро, и да, иако тај други део гасне руте још није дефинисан, Србија сигурно из тих договора излази као велики победник.
Председник Русије Владимир Путин је у Београду најавио да ће у гасну инфраструктуру Србије – стратешког партнера Москве на Балкану – бити уложено око 1,23 милијарду евра.
Званична Москва и Београд заједнички ће финансирати изградњу новог гасовода у дужини од 403 километра – од границе с Бугарском, до границе с Мађарском, наводи DW.
За пројектовање, изградњу и рад гасовода у Србији, „Гаспром” је издвојио 788 милиона евра, а уз то, биће проширен и капацитет складишта гаса „Банатски Двор” које користи „Гаспром”, и то с 450 милиона кубних метара на 750 милиона.
И док су инвестиције у Србији извесне, у Бугарској се наставак „Турског тока” за сада своди само на то да тамошњи званичници верују у обећања руских власти. Упркос томе, Софија је одлучила да се припреми за транспорт руског гаса из „Турског тока” – иако није јасно ко ће тај гас да купује.
Државна бугарска компанија за транспорт гаса „Булгартрансгас” прошлог лета је расписала тендер за изградњу цевовода од Турске у дужини од 11 километара и по цени од 25 милиона евра. Уговор би, међутим, могао ступити на снагу тек када буде сигурно да „Турски ток” заиста стиже до Бугарске.
Такође, оцењује DW, поставља се питање да ли ће Брисел дозволити изградњу тог новог руског гасовода – с обзиром на тензије са САД када је реч о „Северном току 2”, као и губитке од две милијарде долара годишње, колико се процењује да би Украјина претрпела након почетка рада Трансбалканског гасовода од 1. јануара 2020.
Уочи посете Београду, Путин је, у интервјуу за „Политику”, изјавио да „ЕУ мора да гарантује својим чланицама да неће спречити дотур руског гаса Европи кроз ’Турски ток’”.
Европска комисија је на то одговорила на стандардан и предвидљив начин: правила ЕУ – под тим се подразумева Трећи енергетски пакет – примењиваће се и на „Турски ток”.
Бугарске власти се тунису зауставиле, напомиње DW, јер је одлучено и да се гради траса којом би се гас из „Турског тока” дистрибуирао до Србије, али и до евентуалног регионалног дистрибутивног центра, тзв. Балканског чворишта.
Иначе, свака од цеви „Турског тока” требало би да има капацитет од 15,75 милијарди кубних метара природног гаса годишње.
Гасовод „Турски ток” је највећа ставка у „Гаспромовом” инвестиционом програму за 2019. годину, а предвиђено је да у њега буде уложено око 1,375 милијарду евра. Од тога, на постављање друге подводне цеви отпада 349 милиона, а на копнени део трасе, до границе с Европском унијом, још око 237,5 милиона евра.
Д. Мл.
