То је допринело и да се повећа број запослених у овом сектору, а очекује се да ће се улагање у развој туризма у Србији наставити и да ће се број запослених у овој делатности повећавати.
Према последњим подацима туристички сектор у Србији учествује с око шест одсто у укупној запослености, а у оквиру делатности услуге смештаја и исхране у Србији је запослено око 67.900 радника.
Промене у овој делатности видљиве су и у Новом Саду, пошто је пре десет година на посао у ресторане и хотеле долазило око 1.200 радника, да би се њихов број 2015. године приближио цифри од 2.000.
Наравно, реч је о легално запосленим радницима у сектору угоститељства и туризма, али је сигурно и да их у овој делатности ради више, јер је рад на црно распрострањен, па се зато и не зна прецизно колико радника ради у угоситељским објектима, каже Гвозденовић.
Чињеница је да је у Новом саду угоститељских објеката све више, а то се може видети не само у центру града, где је практично је цела једна улица, у којој су некад биле приватне куће и тек по која занатска радња, одавно препуна ресторана, кафића... већ и на перифиријама.
Уз то, у Новом Саду је последњих неколико година отворено неколико хотела, неки ће се ускоро отворити, отварају се нови ресторани и извесно је да ће се повећавати потреба за кадровима ове струке.
Све већа потреба за кадровима уготитељске струке показује да се нешто избиљно мора мењати јер постоји неусклађеност образовног система с потребама послодаваца, а неретко стручност и обученост оних који су се школовали за ова занимања не одговара тражњи. Поједина занимања веома су тражена и кадар недостаје, али је исто тако видљиво и да нема довољно нових радних места у хотелијерству или да послодавци траже не само одговарајућу струку и стручност, већ и искуство у раду, које многима недостаје, каже Гвозденовић.
У погледу стручне спреме запослених у хотелијерству и угоститељству, показатељи за Србију говоре да највише радника са средњом стручном спремом - око 35,76 одсто и квалификованих угоститељских радника - 24,28 одсто што чини око 60 одсто од укупног броја запослених у овом сектору.
Истовремено, свега 4,33 одсто од укупног броја запослених у овој делатности има високу стручну спрему.
То је, несумњиво, и разлог што се у овом сектору запошљавају и они који за то нису стручни, а томе доприноси и веома је висок сезонски утицај рада у овој делатности, посебно лети када су, рецимо, конобари веома тражени.
Ипак, плате запослених у угоститељству нису високе и веома је тешко задржати квалитетне, обучене и искусне кадрове, који, баш због снажног сезонског утицаја одлазе да раде у околне земље.
Положај запослених у угоститељству зависи од тога да ли су легално пријављени или не, а зараде и од дужине стажа, висине сатнице. У много бољем положају су запослени који имају закључене колективне уговоре којима су, између осталог дефинисани и елементи зарада, стимулације и бенефиције, дужина годишњег одмора, право на боловање... Они који раде на црно су у много горој ситуацији, зарада им се најчешће утврђује у проценту од оствареног промета, често раде без дана недељног одмора, каже Гвозденовић.
По његовим речима, ниске зараде у овој делатности су традиција. Према званичним подацима, у четвртом кварталу 2017. године просечна зарада у услугама смештаја износила је 37.851 динар, док су запослени у угоститељству у просеку примили 27.632 динара.
Д. Млађеновић
