Годишње зарадимо око или мало више од милијарде евра од туризма. Тако испада да смо ту на позитивној нули. Ова година би могла бити мало боља за нас. Србија од туризма очекује између 1,2 и 1,42 милијарду евра. А хоће ли то бити довољно да се покрију или превазиђу наша трошкарења по инстранству, знаћемо када се сведу статистички подаци. Истина је да страни туристи све више долазе код нас, али и наши људи воле путвања. У плус ћемо доћи ако наша понуда буде боља. То подразумева и квалитетније капацитете, бољу инфраструктуру и, наравно, понуду Када су у питању домаћи туристи у иностранству, ветар у леђа трошењу дале су платне картице. Готово све из програма „виза” и „мастеркарда” које се код нас издају могу се користити у иностранству. Тако је туристима на располагању цела уштеђевина, знанто више него када се све носило у новчанику. Подаци говоре да смо лане преко пластике у иностранству потрошили – на банкоматима 74 милиона евра, а у ресторанима, кафићима, бутицима и другим продавницама 295 милиона евра. Вероватно ће и ове године ти трошкови бити отприлике толики.
Домаће госте трудимо се да задржимо ваучерима, странце да доведемо добром понудом и повољним ценама. А да бисмо у томе успели, морамо штошта да поправимо...
– Потребно је пре свега да имамо добру инфраструктуру – каже економски аналитичар Саша Ђоговић. – То значи добре путеве према бањама и планинским центрима. Туризам је грана у којој много људи може да заради. Сем хотелско-угоститељских капацитета, и околна домаћинства имају шансу да продају, рецимо, мед, разне врсте пекмеза из домаће радиности и рукотворине. Све то може донети зараду. Међутим, то није довољно: у туристичким местима би и у продавницама великих ланаца требало да буде кутак који је намењен тој понуди. Било би добро да надлежни у трговинским ланцима отворе те мале штандове у оквиру своји маркета. То би свакако утицало на то да приход од туризма буде већи и да расте.
У Туристичкој организацији Војводине још немају података за ову годину, али општа процена је да је туриста више. Долазе на манифестације – од музичког фестивала Егзит па до сланинијада и других „ијада”. У Туристичкој организацији Војводине имају своје идеје о томе како да побољшају понуду и повећају зараду.
– То што ће Нови Сад бити Европска престоница културе 2021. године и Европска престоница младих 2018. пружа добру шансу туристичким посленицима – каже шефица Одсека за промоцију и развој туризма у Туристичкој организацији Војводине Сандра Полексић. – Осим тога, имамо шансу да у сарадњи с околним земљама привучемо више туриста па и повећамо приход. Туристи који из Кине, Јапана и других далеких земаља стижу код нас желе да за неколико дана обиђу што више земаља. Заједнички прогами донели би атрактивнију понуду и већу зараду.
Има и туриста који сами откривају нашу земљу. Румуни су чести излетници у Вршцу и околини за викенд. Цене у ресторанима су ниже него код њих и има шта да се види.
Д. Вујошевић
Наши излетници
Као што житељи околних земаља воле да дођу овде, тако и наши људи воле да викенд проведу у иностранству ту негде близу. Поред већ познате бање Морахалом у Мађарској, ту је и нова дестинација – шопинг у Темишвару. Обавезно се посети главни трг, црква и аутлет који ту има италијански инвеститор, односно фарика обуће. Ту се италијанске или румунске чизме могу купити за 50 евра. Код нас су бар три пута скупље.
