На то указују подаци о томе колико је до сада озакоњено објеката па је помоћ пре свега локалним самоуправа потребна да би се на десетине хиљада предмета што пре уписало у Катастар непокретности.
По статистици која се води у Министарству грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, како по ранијим законима, тако и по Закону о озакоњењу објеката, у АП Војводини озакоњено је 182.016 објеката, док на решња о озакоњењу чека још два пута толико – 380.747.
Најбоље резултате у односу на друге општине и градове у покрајини остварила је општина Бечеј. Та локална самоуправа, кажу у Министарству грађевинарства за „Дневник” успела је да донесе решења о озакоњењу за 7.698 објеката, а остало је да тај посао уради за још близу 4.000 предмета, односно обради 3.948 захтева.
Посматрајући како легализација одмиче по градовима, подаци Министарства указују на то да темпо озакоњења није равномеран, премда у тој оцени треба имати у виду да ни сви градови нису исте величине па, сразмерно томе, немају ни приближно исти број дивље изграђених објеката.
Нови Сад, као седиште покрајинске администрације, имао је највише објеката изграђених без грађевинске дозволе, одмах после Београда, па је тако у Српској Атини озакоњено 25.705 објеката, а новосадској Градској управи за урбанизам преостало је, кажу у Министарству, да реши озакоњење за 53.621објекат.
У Суботици је 14.447 објеката добило папире, а на њих чека више него толико, укупно још 16.358 објеката.
Вршац, али и Панчево, најслабији су у том послу.У Вршцу су озакоњена свега 3.523 објекта, а остало је још седам пута толико – 25.131, док је у Панчеву решено 12.586 објеката а има још два и по пута толико – 31.807.
У Србији је, по подацима с краја прошле године, око 230.000 објеката озакоњено, а још око 1,5 милион чека да буде уведено као легално изграђени објекти па је, нема сумње, градовима и општинама у спровођењу одредби Закона о озакоњењу објеката потребна помоћ.
Национална алијанса за локално економски развој НАЛЕД је зато недавно предложила да се надлежнима уведе месечна норма у поступцима озакоњења, и одреди рок од пет година да се посао озакоњења заврши, и додао да би на републичком нивоу требало месечно озаконити више од 33.000 објеката, од којих је половина стамбених, да би се посао обавио у зацртаним роковима.
Иначе, НАЛЕД је у 12. „Сивој књизи” дао препоруку да се област доставе решења Катастра уреди путем поштанског оператера.
Ради бржег озакоњења, предложено је да се измени Закон да би се омогућило озакоњење посебних делова објекта саграђених до ступања на снагу основног закона, и то на име лица која су фактички власници, односно посебних делова објеката који се озакоњују (купац објеката који је у поступку озакоњења), и то без обзира на то да ли је инвеститор познат и доступан. Имајући у виду да је Србија у поступку приватизације продавала привредна друштва с непокретностима које су у режиму озакоњења, НАЛЕД је још предложио да се за такве објекте пропише хитност поступка јер су привредници који су инвестирали у те објекте доведени у положај да не могу њима располагати, нити их могу прикључивати на додатну инфраструктуру пре окончања поступка озакоњења.
Министарка грађевине Зорана Михајловић најавила је да ће ради брже и једноставније процедуре озакоњења дивље градње до краја године документа бити могућа у Катастар достављати електронски, а да ће догодине оживети и Е-простор.
– Увек можемо брже и боље – казала је министарка, додајући да је потребно више радити с локалним самоуправама јер се чини да им је потребна помоћ, будући да градови и општине спроводе закон.
З. Делић
