Матијевић је признање добио као заслужан привредник и оснивач Компаније “Матијевић”, а на основу евиденције Агенције за привредне регистре, која наводи податке о приходима, добити, расходима. и другим пословним подацима.
Добијао сам и до сада награде и увек питао оне који су ме награђивали на основу којих критеријума сам завредео признање, каже за “Дневник” Петар Матијевић.
Како додаје, сада унапред зна да је Покрајина добитника одредила на основу података узетих из пословања Компаније, која, има 3.000 запослених.
Посебно ми је драго, што награда носи име Лазара Дунђерског најимућнијег и најутицајнијег Србина у Бачкој, али и шире, великог добротовора, индсутрилијалца, трговца и велепоседника, “сиву еминенцију” групе интелектулаца окупљене око Светозара Милетића. Награда ме је обрадовала и охрабрила да наставим истим темпом тежећи да и надаље да међу најбољима будем најбољи. Драго ми је и због тога што се Лазар Дунђерски бавио пољопривредом, имао и две пиваре, фабрике млинове.... Делатност моје компаније, између других, такође је пољопривреда, и у тој грани привреде сам заокружио циклус. Познат је слоган Индустрије меса “Матијевић” “од њиве до трпезе”, казао је Петар Матијевић.
У величини поседа Матијевић је знатно отишао испред Дунђерског, али наш саговрник каже да то не треба да чуди. У време Лазара Дунђерског земља се обрађивала коњима, а сада земљорадници и други привредници имају на располагању савремену механизацију и нове технологије...
Друго време је било и у погледу донаторства и ктиторства.
Донаторство је код нас било прекинуто после Другог светског рата и није било у друштву присутно пет деценија за време комунизма, премда је у свету то било уобичејено, и од богатих и друштвено одговорних људи се очекивало на оставе поколењима некретнине. Када се постигне континуитет породице, када лоза траје, развија се и осећај код човека да треба да остави нешто иза себе, каже Матијевић.
Помаже, вели, на разне начине, некада се за то чује, некада о томе зна узан круг људи.
Између осталог Компанија “Матијевић” је помогла изградњу две новосадске цркве на Детелинари и на Грбавици. Дуго година имам “Фондацију Шпиро Матијевић“ која није више књижевна награда, већ помаже ширем кругу ствараоца и другима којима је помоћ потребна, каже Матијевић.
Индустрија меса”Матијевић” је између осталог, највећи произвођач товљеника са око 150.000 годишње, а њен власник каже да је у плану ширење.
Сада планирамо изградњу модерне фарме свиња за 70.000 товљеника и 2.500 крмача у коју намеравамо да уложимо 14 милиона евра у Бајмоку. Утовимо и осам милиона пилића годишње и у протекле три године стабилизована је цена пилетине на домаћем тржишту захваљјујући хипер продукцији “Матијевића”. Практично, пилетина се захваљујући нама више не увози, а цена је стабилна, килограм кошта 169 динара. То смо постигли изградњом модерних фарми и одабиром генетике. Недостаје нам само извоз пилетине, али нас на то ограничава појаве болести код домаћих животиња, истакао је Матијевић.
Зорка Делић
