У претходних неколико година, државни органи на републичком и покрајинском нивоу дефинисали су конкретне програме финансирања пољопривреде.
Овај тренд су, у одређеној мери, пратиле и локалне самоуправе својим програмима помоћи овом сектору. Све ово је постепено утицало на формирање свести о неопходности увођења пољопривредне производње у регуларне токове. ИПАРД програм представља додатни вид финансирања у циљу повећања обима производње. Овај програм финансирања је веома захтеван у складу са принципима функционисања ЕУ и тражи доста вештина и знања које пољопривредници, не само у нашој земљи, нису могли да усвоје у кратком периоду, рекла је Дробњак и додала да је важно да на сцени буде велики број субјеката који могу да помогну да се ова мисија реализује, а како је рекла, на произвођачима је да одлуче чије услуге ће користити.
На скупу је истакнуто да је потребно у потпуности сагледати искуства земаља у окружењу у реализацији ИПАРД програма како би на најбољи начин била искоришћена планирана средства.
Важно је напоменути да очекујемо наставак домаћих програма финансирања у сегментима које не покрива ИПАРД тако да ће пољопривредници бити у могућности да одаберу одговарајући модел за финансирање својих потреба. Олакшавајућа околност такође је понуда банака које кредитима с прихватљивим условима могу да подстакну и коришћење ИПАРД средстава, као и друге потребе пољопривредника ван овог програма, рекла је Јелена Дробњак.
Она је позвала све привредне субјекте да узму активно учешће и да све своје иницијативе, као и проблеме у пословању решавају у оквиру ПКВ, а све у циљу даљег унапређења.
