Тај просечни износ значи да се примања запослених јако разликују, односно да је за неке он само део месечне зараде, а за многе запослене износ за који морају да раде и два месеца. Када се погледају статистички показатељи, не чуди што многи желе да им радно место буде у јавном сектору. Разлог је врло једноставан - зараде су више. То је јасно видљиво и у септембру јер су, по подацима Републичког завода за статистику, запослени у Србији, у просеку, у септембру зарадили 65.218 динара, док су просечне зараде запослених у јавном сектору биле 72.235 динара.
Зараде готово свих запослених у јавном сектору у септембру су биле више од просечне, а изузетак су зараде у администрацији на нивоу локалне самоуправе, где је плата, у просеку, била 60.006 динара и у локалним јавним предузећима, где је септембарски просек био 62.471 динар. Највише просечне зараде исплаћене су у јавним државним предузећима - 82.344 динара, а потом у администрацији на нивоу аутономне покрајине - 79.284 динара, док су запослени у администрацији на нивоу државе у септембру, у просеку, зарадили 78.740 динара. Запослени у здравству и области социјалног рада у септембру су, у просеку, зарадили 72.892 динара, а у образовању и култури 66.401 динар.
Различита дебљина коверти
Просечне септембарске зараде у републици биле су 7.017 динара ниже од оних исплаћених у јавном сектору, а 2.942 динара више од просечне зараде ван јавног сектора. С просечном септембарском зарадом од 69.670 динара запослени у правним лицима зарадили су 4.452 динара више од републичког просека. Предузетници и запослени код њих тог месеца на салду су имали готово дупло мање новца од просечне зараде у републици јер је у коверти било 34.741 динар.
Када се посматра просечна нето зарада у 19 делатности за које РЗС објављује податке, у седам је зарада била виша од републичког просека, а у 12 мања. Између највише и најниже просечне зараде по делатностима у септембру јаз је огроман и износи чак 104.703 динара. Када се просечне зараде посматрају кроз призму медијалне, која је у септембру била 50.000 динара, у две делатности коверта је била тања од тог износа.
Просечна зарада у септембру је у две делатности прескочила износ од 100.000 динара. Највише су, у просеку, зарадили запослени у делатности информисања и комуникације – 144.788 динара, а потом у финансијским делатностима и делатности осигурања - 103.470 динара. Најмање септембарске просечне нето зараде исплаћене су у делатности смештаја и исхране – 40.085 динара. Мање од 50.000 динара зарадили су још само запослени у осталим услужним делатностима - 47.771 динара.
Просечна зарада виша од 100.000 динара у септембру исплаћена је у осам области. Највише су, у просеку, зарадили запослени у области рачунарско програмирање, консултантске и с тим повезане делатности – 195.108 динара, а потом ваздушном саобаћају - 158.549 динара, те области научно истраживање и развој -133.752 динара. Више од 100.000 динара зарадили су, у просеку, и запослени у области експлоатацији сирове нафте и природног гаса - 106.840 динара, производња дуванских производа - 121.471, услужне делатности у рударству и геолошким истраживањима - 108.901 динар, финансијске услуге, осим осигурања и пензионих фондова - 115.235 динара и управљачке делатности, саветовање у вези с управљањем - 109.193 динара.
Запослени у неколико области у септембру су зарадили мање од 40.000 динара. Најмање новца било је у коверти запослених у области припреме и послуживања хране и пића – 37.394 динара. У области остале личне услужне делатности септембарска плата била је 38.249 динара, а у области прерада дрвета и производи од дрвета, осим намештаја - 39.676 динара.
Д. Млађеновић
