ММФ је, наиме, у јуче објављеном извештају задржао процену раста Србије у овој години на 3,5 одсто, док за 2020. годину предвиђа раст од 4,0 одсто.
Та међународна финансијска институција Србију је сврстала у категорију европских земаља у развоју, у којој су још Пољска, Турска, Румунија, Мађарска, Бугарска и Хрватска.
У односу на земље из те групе, Србија ће, према расположивим подацима са сајта ММФ, идуће године имати највећи привредни раст, а у овој години је "претичу" само Мађарска и Пољска.
Хрватска ће, на пример, према најновијем извештају ММФ-а о светским економским изгледима, ове године имати раст од 2,6 одсто, а идуће 2,5.
Словенија, на пример, која је у категорији развијене европске земље, порашће по стопи од 3,4 одсто у 2019. години, а у 2020. години за 2,8 процента.
Иван Николић са Економског института каже да је исправна одлука да се пројекција о расту не мења и да је рано да се она коригује јер су, истиче, ризици из окружења озбиљни.
"У овом тренутку се чини да је преурањено мењати ту пројекцију. Статистички, година је тек почела имамо јануарске и делом фебруарске податке тако да не можемо да ценимо ни какав је раст БДП у првом тромесечју", рекао је Николић за Тањуг.
Када је реч о ризицима, Николић наводи да наши најважнији партнери који су језгро ЕУ, Немачка и Италија, бележе чак редукцију привредне активности, а неповољне таксе приштинске администрације погађају нашу економију.
Како каже, фебруар је донео значајно бољи резултат него што је био у јануару или крајем прошле године, а буџет се остварује неупоредиво боље него што је планирано.
Тренутно је, наводи, реализација буџета боља за 25 милијарди динара, него што је био план, држава је и даље штедљива и опрезна приликом трошења средстава, а привредна активност је задовољавајућа, као и стране директне инвестиције.
"Можемо да будемо спокојни јер се генерише вишак који ће претпостављам бити искоришћен за ново раздуживање", каже Николић.
Ратко Богдановић са Економског института каже за Танјуг да су пројекције увек само пројекције, те да се околности мењају.
"Садашњи подаци указују да ће бити реално остварив раст од 3,5 одсто", рекао је Богдановић и навео да ће на пораст привредне активности утицати то да ли ће доћи неки нови инвеститор у Србији или покренута нека нова производња.
Нагласио је да су за већи раст кључне инвестиције, нови послови, енергетика и пољопривреда, а да су то све променљиве области.
"Довољно је да буде 15 дана лоших временским услова да па пољопривреда затаји. Енергетика има проблема са падом производње угља, а за очекивати је да ће за ЕПС и хидролошку ситуацију бити боља 2020. година", рекао је Богдановић.
За професора Економског факултета Радован Ковачевића стопа раста од 3,5 одсто у овој години је достижна, а каже да је ММФ у својим проценама имао у виду инвестициону активност.
"Може да се деси прилив неке веће инвестиције, што значи да би стопа раста идуће године могла да буде и већа", рекао је Ковачевић.
Нагласио је да се без страних директних инвестиција тешко може очекивати већи привредни раст, уз претпоставку да ће и постојеће стране компаније проширивати своје пословање у Србији чије улагања, каже, улазе у нето прилив страних директних инвестиција.
