По подацима Републичког геодетског завода (РГЗ), цене непокретности нису падале, а бележи се мањи проценат непокретности купљених готовином него што је то био случај пре ванредног стања, док је, с друге стране, повећан проценат промета станова у односу на све врсте непокретности.
Од почетка године до увођења ванредног стања, тржиште непокретности је било у порасту па је број регистрованих уговора био 11 процената већи него у истом периоду лане. Међутим, када је наступило ванредно стање, тај проценат је кренуо у супротном смеру.
Ако поредимо март ове године с мартом 2019, видимо да је проценат пао и да је обим тржишта 28 одсто мањи него претходне године, каже начелница Одељења за процену и вођење вредности непокретности у РГЗ-у Ана Ђурковић.
У априлу је, додаје, обим тржишта пао 80 посто.
Период ванредног стања, који поредимо с истим периодом прошле године, показује да се тржиште непокрености смањило 68 одсто, вели Ђурковићева.
Вредност тржишта непокретности је, каже, била упола мања током ванредног стања него што је била у истом лањском периоду, и та цифра је у том периоду износила 255 милиона евра. Од тог износа, око 60 одсто долази од продатих станова.
Тржиште непокретности је у претходна два месеца било успорено, готово да га није ни било, објашњава Милић Ђоковић из агенције „Олд ројал некретнине”, али наводи да се купци и продавци поново јављају и распитују.
Нада се, додаје, да ће се наставити тамо где су стали.
Занимљиво је да ћемо можда ове године имати бољи мај него што смо га имали лане јер је у фебруару и марту започето доста послова који нису завршени, па ће то да створи слику да је мај супер и да је све кренуло. Међутим, реално је да јун буде можда незнатно слабији по обиму продаје и куповине, а тек у јулу и августу ће се моћи говорити о томе да ли се тржиште вратило на стару стазу пре ванредног стања, каже наш саговорник.
Када је реч о начину плаћања, по подацима из Регистра непокретности купопродајних уговора РГЗ-а, плаћање готовином се смањило у односу на период пре ванредног стања.
То време је показало да је куповина кешом у односу на куповину из кредита била готово изједначена, пола-пола, што у односу на ранији период показује да је мањи број грађана плаћао кешом.
С обзиром на то да су кредити још увек јефтини, Ђоковић верује да ће тржиште профункционисати јер грађани и даље имају потребу да продају и купују непокретности.
Онај ко се одлучио да купи или прода стан, кућу, локал или земљиште, уверен је Ђоковић, наставиће да ради на том послу сада када се ствари враћају на претходно стање.
По подацима РГЗ-а, у марту је потписано 7.455 купопродајних уговора за непокретности у Србији, док их је у априлу било 2.178.
Од 1. до 8. маја потписано је 754 уговора о промету непокретности у Србији.
Д. Млађеновић
