У поређењу са мартом 2020. године може се закључити да су сви парамети којим се тржиште непокретности описује скоро дуплирани, наводи РГЗ.
РГЗ-у је током марта достављено 14.458 уговора о промету непокретности, што је за 23,9 процената више у односу на фебруар, и 93,9 посто више него у марту 2020. године.
Обим промета на нивоу Србије у марту већи је у односу на фебруар за 27,5 процената.
Највеће повећање број уговора о промету непокретности забележено је у региону Београда (37,1 процената), Шумадији и Западној Србији - 28,8 одсто, Јужној и Источној Србији - 23 одсто и у Војводини где је повећање било 21,6 одсто.
Гледано на нивоу већих градова, највеће повећање у обиму промета у односу на фебруар било је у Граду Београду - 37,1 одсто, затим у Нишу - 34,2 одсто, и Новом Саду - 20,4 одсто, док је у Крагујевцу забележено смањење од 3,5 одсто.
РГЗ наводи да је у марту 84 процената промета некретнина реализовано готовинским плаћањем.
Гледано по регионима, готовинско плаћање промета непокретности било је најзаступљеније са по 90 процената у Шумадији и Западној Србији, и Јужној и источној Србији, а најмање у Граду Београду где су три од четири некретнине плаћене готовински.
У марту је забележено повећање учешћа финансирања промета станова из кредитних средстава за два процента у односу на фебруар.
Количина новца на тржишту некретнина у марту на нивоу Србије износила је око 567,1 милиона евра, у чему је тржиште непокретности Града Београда било преко половине, а Војводина нешто испод четвртине.
У поређењу са фебруаром укупан обим новчаних средстава био је већи за 38,6 процената, а у односу на исти месец претходне године за 91 одсто.
Током марта промет земљишта повећан је за 22,5 процената, док је укупан промет објеката већи је за 29 процената у односу на фебруар.
Највеће повећање од 4,3 пута имао је промет објеката посебне намене, следе викендице са повећањем од 68,3 посто и пољопривредни објекти са повећање од 50 процената.
Током марта забележено је повећање промета посебних делова објеката за 39,1 проценат.
