Све је више трговачких компанија које су увеле сајбер-понедељак, када важе специјални попусти за куповину онлајн. Тај вид куповине у Србији је далеко мање популаран него класичан пазар, а разлога је више. Наши људи воле да све што пазаре – опипају и пробају, а и сигурност плаћања им је веома важна. Међутим, куповина у е-радњама и на нашем тржишту постаје све популарнија. Ипак, по учешћу е-трговине у бруто друштвеном производу Србија је с 0,77 одсто при дну у Европи јер је у развијеним земљама Европске уније тај проценат 4,11, а у Источној Европи 1,47 одсто.
Електронска трговина у свету стално расте и достиже ниво од 13,7 одсто у малопродаји, а очекује се да ће до 2040. године достићи 95 процената. Због тога не треба сумњати у то да ће и у Србији тај вид продаје расти. Одељење УСАИД-а Програм за економску сарадњу недавно је организовало конференцију која је била посвећана развоју те врсте продаје у Србији, а том проблематиком све више се баве и банке које желе клијентима да обезбеде што безбедније плаћање приликом електронског трговања. За даљи развој е-трговања то је неминовно.
Ерсте банка већ нуди едукативну платформу „Ерсте знали”, а клијентима се препоручује, између осталог, да провере да ли страница с које купују има обавезне ознаке које омогућавају безбедно плаћање. Уколико је ознака картице означена црвеном бојом, а претраживач избацује сигнал да сертификат није валидан, треба одустати од куповине картицом. Не препоручује се плаћање картицом на непознатим сајтовима. При плаћању никада не треба уносити ПИН јер банка то никада не тражи. Фото-копију картице имејлом не треба слати, а треба избегавати дељење трошкова на рачуну када свако плаћа својом каритицом. Уколико се купује роба из иностранства, потребно је проверити време и рокове испоруке да се не би догодило да божићни поклон стигне за Ускрс.
Корисници интернета у Србији имају просечан годишњи промет од 72 евра. У суседној Хрватској он је три пута већи, а у ЕУ чак десет пута. Они који у Србији купују онлајн, 76 одсто пазаре у интернет радњама, 20 одсто се купује на друштвеним мрежама, а четири одсто преко мобилних апликација. Баш у том сегменту има простора за напредак, показали су подаци истраживања УСАИД-а које је урађено на Економском факултету у Београду.
Има и сигурнијег начина – модел се зове токенизација и није везан за сајбер-валуту сличног имена. То је најновији и најбезбеднији облик плаћања путем електронског новчаника. Прихватили су га сви релевантни електронски провајдери, а могућност злоупотребе сведена је на најмању меру. Куповина се одвија преко новчаника у мобилном телефону, што подразумева да се приликом сваке куповине телефоном користи други токен, односно други број картице, чиме је злоупотреба практично онемогућена, а тај вид плаћања има највиши степен сигирности. Очекује се да ће токенизације ускоро бити и на другим уређајима, попут паметног сата или таблет-рачунара.
Почетком ове године у Србији је ОТП банка направила електронски новчаник за андроид кориснике у оквиру М-банкинг пакета.
Д. Вујошевић
