Иако се то добро зна, поједини возачи теретњака, не желећи да плате путарину, уместо ауто-путем, саобраћају државним путевима.
Да би се та пракса што је могуће више искоренила, у многим државама путарина се наплаћује и на магистралним путевима. Да ли ће тако бити и у Србији, односно да ли ће у будућности теретним возилама која крстаре српским друмовима избегавајући ауто-пут бити наплаћивана путарина, видеће се, а недавно је директор ЈП „Путеви Србије” Зоран Дробњак истакао да се о томе размишља. По његовим речима, и поред могућности да се користи ауто-пут, на појединим саобраћајницама има гужве, односно није дошло до њиховог растерећења. То је и разлог, указао је Дробњак, што се размишља о томе да на путевима којима саобраћа доста тешких возила, а у циљу већа безбедности, почне наплата путарине, да би се они приморали да користе ауто-пут.
То се односи на путеве у целој Србији, па наравно и у Војводини, где има неколико државних путева И Б реда, који су различито оптерећени, односно не крстари свима исти број возила. Како су за „Дневник” рекли у ЈП „Путеви Србије”, прошле године је, на основу анализе података о саобраћају с деоница у Војводини, неколико државних путева И Б реда било веома оптерећено, а највише онај који повезује Нови Сад и Руму. Наиме, државним путем број 21, Нови Сад – Ириг – Рума током прошле године у просеку је дневно саобраћало 9.335 возила свих категорија. Следи државни пут број 14 – Панчево–Ковин, којим се, у просеку, годишње дневно превезе готово 3.000 возила мање, односно током дана крстарило је 6.663 возила.
Магистрални путеви постали државни
Према Уредби о категоризацији државних путева, мрежа државних путева се категоризује на државне путеве првог и другог реда. Од тада је већина некада магистралних путева, прекатегоризована у државне путеве I Б реда. Државни путеви I реда категоризују се на државне путеве I А и I Б реда, а државни путеви II реда категоризовани су на државне путеве II А и II Б реда.
Нешто мање возила је током прошле године саобраћало државним путем број 10 – Београд – Панчево – Вршац – државна граница с Румунијом, где је и гранични прелаз Ватин, дневно 6.219 возила, а државним путем број 20, који је веза с државним путем А-3 – Сремска Митровица, саобраћало је око 2.000 возила мање. Наиме, тим путем је просечно током дана пролазило 4.493 возила, говоре подаци ЈП „Путеви Србије” из 2019. године.
Пошто те бројке говоре о укупном број возила која су током дана саобраћала неким од тих државних путева, треба рећи и то да највећи удео имају путнички аутомобили, а да следе аутобуси и теретна возила. Наравно, њихов број се разликује од пута до пута, али се, готово без изузетка, може рећи да путевима који пролазе кроз насељена места свакодневно прође и неколико стотина теретњака па заиста није потребно говорити о томе како то утиче на безбедност свих учесника у саобраћају, интензитет буке, квалитет животне средине…
Поред поменута четири најоптерећенија пута, категорију И Б има још неколико саобраћајница: државни пут број 11 – државна граница с Мађарском (гранични прелаз Келебија) – Суботица – веза с државним путем А-1; државни пут 12 – Суботица – Сомбор – Оyаци – Бачка Паланка – Нови Сад – Зрењанин – Житиште – Нова Црња – државна граница с Румунијом (гранични прелаз Српска Црња); државни пут 13 – Хоргош – Кањижа – Нови Кнежевац – Чока – Кикинда – Зрењанин – Чента – Београд. Исти ранг имају и државни пут 15 – државна граница с Мађарском (гранични прелаз Бачки Брег) – Бездан – Сомбор – Кула – Врбас – Србобран – Бечеј – Нови Бечеј – Кикинда – државна граница с Румунијом (гранични прелаз Наково)...
Д. Млађеновић
