Директор Инспектората за рад Стеван Ђуровић за Танјуг је прецизирао да је у току ванредног стања поднето 80 захтева за прекршајни поступак против 78 послодаваца због непоштвања законске регулативе.
Поднета је и једна кривична пријава због непоштовање мера безбедности на раду.
Од 78 њих, 66 прекршајних пријава поднето је због кршења Закона о раду, односно рада на црно, недостављање обрачуна зарада, прековременог рада који није исплаћен, а 14 због непоштовања мера безбедности на раду, навео је Ђуровић.
Инспекција је током ванредног стања примила укупно 4.650 позива, путем контакт-телефона или писмено, а обављено је 1.572 надзора, од чега је 644 захтева било од запослених.
Њих 126 се жалило да је добило отказ, а 26 трудница и породиља се жалило да према њима није поступано онако како је закон предвидео, односно нису им исплаћене накнаде, а 79 примедби било је на рад на црно.
У време ванредног стања ипак је већи број послодаваца поштовао мере, што је добро, приметио је Ђуровић.
Говорећи у ситуацији у „Јури”, он је казао да је Инспекција више пута одлазила на терен и да нису уочене неправилности, осим у једном тренутку када се радило у три смене због већег броја радника и држања одговарајуће безбедности, али да су тада инспектори сугерисали да се о томе поведе рачуна.
Рекао је да је последњих година било више инспекцијских надзора него раније и да је приметно да све више послодаваца ради у складу са законом.
С друге стране, на легалном тржишту рада било је и отпуштања, али и запошљавања. Више од 15.000 лица с евиденције Националне службе за заспошљавање успело је да се запосли или покрене самосталан посао у периоду ванредног стања, док се 9.600 лица у том периоду пријавило на евиденцију НСЗ-а са захтевом да остваре новчану накнаду јер су остали без посла, кажу у тој служби.
На сајту ресорног министарства објављена је листа послодаваца код којих су током контрола затечени радници који су радили на црно.
Подаци се односе на период од 3. јануара прошле године до 20. маја ове, тако да су ту и газде које су на црно запошљавале и током ванредног стања.
Додају да није искључено да је без посла остао већи број људи, али да они располажу само подацима базираним на броју захтева који су поднети за остваривање накнаде.
Подаци о броју запослених показује да тржиште рада није стало и да је функционисало и за време ванредног стања. Највећи број грађана запослио се у прерађивачкој индустрији, а та ситуација је била шанса да посао нађу и курири, достављачи робе, хране, медицинске сестре – техничари, информатичари.
Трговци су, нарочито мањи, с једне стране, „губили” раднике, а с друге, већи трговински ланци су услед појачаног посла имали и веће потребе за запошљавањем.
З. Делић
