Како се наводи, током претходне три године само мали број земаља успео је да смањи релативни удео ових издатака у укупној потрошачкој корпи својих грађана, а Србија се нашла међу њима и релативни издаци домаћинстава за храну и становање у 2022, били су за 1,1 процентни поен нижи него 2019.
Просечно домаћинство у овом периоду у ЕУ 27 је управо за тај релативан износ више трошило за храну и становање науштрб неких других издатака.
МАТ наводи да ажурирани подаци Евростата крајем новембра по земљама који се односе на личну потрошњу домаћинстава по овим групама класификације производа и услуга личне потрошње, али и изабраним агрегатима, показују да је у односу на 2012, резултат за Србију знатно повољнији и да је удео издвајања за храну, становање, електричну енергију, гас и друга горива у укупним издацима домаћинстава редукован чак за 4,8 процентних поена.
Додаје се и да евиденција Евростата показала да су у Европи у овом периоду само Румуни релативно успешније поправљали животни стандард својим грађанима, док је насупрот њима Словачка, драстично погоршала структуру потрошње домаћинстава последњих година и Словаци тренутно приближно половину свих издатака издвајају за егизстенцијалне потребе, храну и становање.
Када је реч о поређењу агрегата употребе бруто домаћег производа, МАТ истиче да је Србија забележила задовољавајуће перформансе и да је високо рангирана у погледу генерисања додате вредности, која у просеку знатно брже међугодишње расте у односу на европски просек.
Додаје се и да је кључни економски проблем Србије у овом тренутку криза у Немачкој и појединим земљама које су нам битни спољнотрговински партнери и прецизира да је закључно са трећим тромесечјем ове године у односу на просек 2019, бруто додата вредност у Немачкој готово стагнирала, односно реално је увећана за 0,6 одсто, да је у Аустрији већа за 0,4 одсто, док чешка економија у овом периоду није ни генерисала реалну додату вредност.
МАТ наводи и да је опредељеност економске политике у Србији да већим фиксним улагањем убрза привредну активност имало позитиван исход и он је потврђен пре свега у резултату извоза јер је према расту извоза роба и услуга током претходне три године Србија убедљиво најбоља у Европи и кумулативни раст извоза робе и услуга од 2019, закључно са трећим тромесечјем је већи за 73,9 одсто.
Посматрано од 2012. године једино Ирска бележи бољи резултат, док је Немачка заједно са Француском и Финском, по реализованим извозним приходима на европском зачељу.
